Bankrotirao Luksol posle 128 godina

Pošto niko nije podneo plan reorganizacije, u zrenjaninskoj hemijskoj industriji Luksol u stečaju proglašen je bankrot.


To znači da predstoji rasprodaja fabričke imovine, čija će vrednost tek biti utvrđena, da bi se namirili dugovi poveriocima.

Stečajni upravnik Luksola Milan Nićetin je predočio da su poverioci prijavili potraživanja od 326 miliona dinara. Priznato je približno 280 miliona dinara jer su za njih nađeni dokazi u fabričkoj dokumentaciji. Ostala potraživanja, pojasnio je Nićetin, poverioci će morati da dokažu u posebnim parnicama. 

Među poveriocima, čija potraživanja stečajni upravnik nije priznao, je i Fabrika lekova Jugoremedija, inače većinski vlasnik Luksola sa 74,8 odsto akcija. 

Inače, osim Jugoremedije, na spisku pet najvećih takozvanih neobezbeđenih poverilaca fabrike koja se bavila izradom sredstava za ličnu higijenu, su i Razvojna banka Vojvodine, Poreska uprava Zrenjanin, beogradska firma “Multi BG“ i kragujevački Orion. 

Stečajni postupak u zrenjaninskoj kozmetičkoj kući, s tradicijom dugom 128 godina, otvoren je krajem prošle godine. Tada je saopšteno da fabrika svoje obaveze ne može uredno da izmiruje još od 29. novembra 2010. godine. Bez obzira na to što je formalno ispunjavao sve uslove za otvaranje stečajnog postupka, Privredni sud nije mogao da donese takvo rešenje dok Luksol, kao formalni predlagač stečaja, nije obezbedio 850.000 dinara, kao predujam za plaćanje neminovnih troškova stečaja. 

Kada je i to učinjeno, a to je uradila beogradska firma “Multi BG“, čiji je vlasnik i direktor Raman Idrizi, stečaj je otvoren. 

Poslovne nedaće duže su potresale Luksol. Predstavnici većinskog vlasnika, fabrike Jugoremedija, koja takođe u ovom trenutku slabo stoji jer je proizvodnja obustavljena a radnici upućeni na prinudni odmor, nisu uspevali da nađu rešenje za nagomilane probleme. 

Pričalo se o dolasku inostranog strateškog partnera, govorilo se da su pregovori, navodno, u toku, mada se naposletku pokazalo da od toga neće biti ništa. Više od stotinu radnika svojevremeno je poslato na plaćeno odsustvo, proizvodnja je obustavljena, a u fabrici nije bilo ni struje. Posle uvođenja stečaja radnici su ostali bez posla, a sada je više nego jasno da se u fabriku neće vratiti.