Mogu li Srbi i Hrvati zajedno da grade?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Mogu li Srbi i Hrvati zajedno da grade?

    Na otvaranju predstavništva PKS u Zagrebu rečeno je da će to imati poseban značaj za zajednički nastup srpske i hrvatske privrede na trećim tržištima.
     
    Međutim, sekretar Odbora PKS-a za građevinarstvo Goran Rodić kaže da malo šta može da reši tek jedna kancelarija u Zagrebu – bar kada je reč o saradnji građevinskih firmi i njihovom zajedničkom nastupu u inostranstvu, o čemu se razgovara već dve godine. Rodić ističe da najpre treba srediti situaciju u zemlji – osnovati razvojnu banku i sprečiti stečaj građevinskih firmi.
     
    “Nastup dve građevinske industrije – srpske i hrvatske – na trećim tržištima može doneti velike poslove i spasti veliki deo i jedne i druge privrede. Nekada smo radili zajedno i kao glavni izvođači masovno zapošljavali hrvatske firme, prvenstveno u opremanju enterijera u inostranstvu. Tada su radile njihove kompanije poput „Industrogradnje”, „Lavčevića”, „Konstruktora”, a od naših su prednjačili „Rad”, „Trudbenik”, „Komgrap”… i godišnje smo ostvarivali više od 2,5 milijarde dolara. Međutim, nekad bilo” , kaže Rodić. 

    Danas smo, po rečima sagovornika, daleko od toga. Već dve godine se razgovara o tome da se osnuje zajednički konzorcijum s hrvatskim građevinskim firmama i nastupi u inostranstvu, ali konkretnih rezultata nema. I nedavno su se građevinci dve zemlje sreli da razmotre kako kako da krenu na strana gradilišta gde ima posla. 

    “Mogli bismo raditi u zemljama Bliskog istoka, Rusiji, Kazahstanu i Azerbejdžanu jer smo tu prisutniji nego hrvatske firme. Potrebe za našim građevinskim radnicima su velike, oni nas još uvek tretiraju kao bivšu Jugoslaviju jer su tako navikli, ali je osnovni problem taj što još uvek nemamo srpsku banku, dok je Hrvati imaju” , objašnjava Rodić. 

    U razgovoru saznajemo da ima više varijanti za zajednički nastup: trenutno bismo se mogli osloniti na njihovu banku da obezbedi garancije, u tom slučaju bi Hrvati predvodili konzorcijum, ali naše firme su u velikim finansijskim teškoćama i najpre moramo rešiti pitanje domaće likvidnosti jer kada se nastupa na stranom tržištu, svi traže zdrave firme, a naši pokazatelji govore suprotno. 

    S jedne strane, domaća građevinska industrija je pred kolapsom i moguć je stečaj za brojne firme, a s druge, nemamo ni reference. Dok su u Hrvatskoj na izgradnji 93 odsto puteva angažovali svoje firme a tek manji deo kompanije sa strane, kod nas na kapitalnim objektima ne radi niti jedna domaća firma kao glavni izvođač. I zato nemamo reference. 

    S druge, pak, strane, Rodić kaže da hrvatska građevinska operativa i industrija ima mnogo otvorenih firmi u Srbiji, kupili su naše fabrike građevinskog materijala, dok srpskih građevinskih firmi u Hrvatskoj nema. Možda tu pomogne predstavništvo PKS-a u Zagrebu.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE