Grejanje na šljive

U Srbiji se svake godine besciljno spali i ode u nebo tri miliona tona biljne mase što je, po energetskom potencijalu, jednako godišnjoj proizvodnji struje u svim hidrocentralama

Samo od otpalih grana posle rezidbe voća, u Srbiji može da se dobije 724.964 tone biomase, što je energetski ravno količini od 194.815 tona nafte. Ili, po vladajućim cenama sa svetskih berzi, jednako iznosu od 111 miliona evra.

Do ove računice došao je mr Ranko Koprivica sa Agronomskog fakulteta u Čačku. On je u svom radu „Potencijali biomase u Srbiji od rezidbenih ostataka iz višegodišnjih zasada“naveo da se u Republici svake godine proizvede 12,5 miliona tona biomase, što je približno 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte, ali se najveći deo „ne koristi na razuman i racionalan način“. – Srbija je u vrhu evropskih zemalja po količini raspoložive a neiskorišćene biomase, koja je danas najveći obnovljivi izvor energije u svetu – kaže Koprivica za „Politiku“.

On je pošao od činjenice da danas u Srbiji raste 80miliona rodnih stabala voća (računajući samo deset glavnih vrsta) i 286 miliona čokota loze. Količina orezanih grana zavisi od voćne vrste, bioloških osobina sorte i podloge, sistema uzgoja, agrotehnike, prinosa i starosti zasada i kreće se od dva kilograma po stablu za neke sorte jabuke, do sedam kilograma za breskve i šljive. Rezidbom vinove loze odstrani se četiri do osam tona orezane mase po hektaru. – Rezidba je jedna od glavnih tehnoloških operacija u voćarstvu i vinogradarstvu, i delovi krune odbačeni rezidbom mogu se sakupljati, balirati, peletirati i koristiti u energetske svrhe. U Italiji se na taj način pruža mogućnost farmerima da ostvare dodatnu dobit prodajom biomase ili energije, toplotne i električne. Naši voćari, međutim, sakupe ostatke rezidbe, iznesu iz voćnjaka i najčešće spale, čime se još i zagađuje okolina.

Ovakav način uklanjanja ostataka rezidbe zabranjen je u mnogim zemljama Evrope, dok kod nas nema zakona kojim bi se to sprečavalo. Godišnje se spali i ode u nebo, poput dima, tri miliona tona biljne mase. Po energetskom potencijalu to je jednako količini od čak 11 milijardi kilovat-časova električne energije, što je godišnja proizvodnja svih hidroelektrana u Srbiji, veli Koprivica.

Orezine nacionalne voćke, recimo, odlično bi poslužile i za grejanje kuća putem biomase. Sa 42 miliona stabala šljive u nas, svake godine rezidbom se skine 324.068 tona biomase, ili četiri puta više nego sa ostalog voća. To su jabuke (35.856 tona biomase), breskve (26.862), kruške (20.492), višnje (15.547), kajsije (1.933), trešnje (1.655) i dunje (979).

Na manjem broju plantažnih voćaka i vinograda u Srbiji, doduše, rezidbeni ostaci već se koriste za zagrevanje objekata. Najčešće se ostaci orezanih grana ručno pokupe i vezuju u snopove, dok je primena mašina za baliranje, usitnjavanje i peletiranje mase tek u začetku. – Od pomenutog ukupnog energetskog potencijala biomase u Srbiji od 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte, 1,7 miliona potiče iz poljoprivrede, što je približno jednako količini dizel-goriva koje se utroši godišnje za radove u poljoprivredi. Takođe, to je ekvivalentna vrednost od 1,3 miliona tona lakog, niskokaloričnog uglja za loženje.

Analizom ostataka sa naših polja utvrđeno je da više od polovine energetskog potencijala ove vrste leži u kukuruzu, četvrtina je u slami strnih žita, pre svega pšenice, a ostatak od oko 15 odsto u žetvenim ostacima suncokreta, soje, uljane repice i orezina iz voćnjaka i vinograda. Drugi važan izvor je šumska biomasa iz koje se obezbedi jedan milion tona ekvivalenta nafte. Svake godine pojavljuje se mogućnost prerade 1,5 miliona kubnih metara šumskog prirasta u vidu odsečaka, odrezaka, kore i piljevine.