Repa niče, ratari priželjkuju kišu
Setva šećerne repe na 2.550 hektara, uz povećanje površina u odnosu na prošlu sezonu, otpočelo je pre mesec dana, obavljena je na većini planiranih površina i još traje, a po rečima stručnog saradnika Poljoprivredne stručne službe „Senta” Miloša Halgaševa, nema zastoja u setvenim radovima, medjutim, veliki je nedostatak vlage u zemljištu pa može biti problema s klijanjem i nicanjem useva, tako da ratari s nestrpljenjem iščekuju kišu.
– Repa već niče na parcelama gde su paori zatvorili zimsku brazdu pa ima dovoljno vlage, dok je na onim parcelama gde se ovog proleća ulazilo težim mašinama nicanje usporeno i otežano. Posle otapanja snežnog pokrivača, koji je dobrodošao ozimim žitaricama, padavina praktično nije bilo jer smo u martu registrovali svega dva litra po kvadratnom metru, što je zanemarljivo – kaže Halgašev.
Setva kukuruza treba da se obavi na 51.190 hektara, pod suncokretom će se naći oko 5.000, što je manje nego lane, dok je setva soje predvidjena na prošlogodišnjem nivou, na 2.150 hektara. U opštinama Ada, Senta i Čoka veliko je interesovanje poljoprivrednika za bonove za regresirano gorivo, pa se do 3. aprila prijavilo 3.136 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a po rečima stručnog saradnika PŠ „Senta” Josipa Češljara, do 22. marta bonove je dobilo oko 2.400 gazdinstava za 1.170.000 litara dozela i 187.000 litara evrodizela. Zahtevi se još primaju, a trenutno ima zastoja u raspodeli bonova jer nisu pristigle dovoljne količine.Ozimi usevi su dobro prezimili, izuzetno niske temperature tokom februara praćene su snežnim pokrivačem pa su imali „jorgančić„ koji ih je uspešno zaštitio, tako da štete od izmrzavanja nije bilo ili su minimalne.
Pod ozimim usevima je 17.405 hektara, od čega 14.759 pod pšenicom, 1.175 pod ječmom, 530 pod ostalim strnim žitaricama, 680 pod uljanom repicom i 270 pod krmnim biljem.
– Mada su u različitim fazama razvoja ušle u zimu, ozime žitarice su u relativno dobrom stanju. Prihrana azotnim djubrivima obavljena je na većini useva jer proizvodjači znaju da od toga zavise prinosi, ali je zbog suvog zemljišta efekat prihrane problematičan – kaže Halgašev.M. Mitrović
