Kardiovaskularne bolesti sve učestalije
Srbija je na trećem mestu u Evropi po broju obolelih i smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja, a prevencija i zdravi stilovi života mogu u velikoj meri da pomognu i preduprede nastanak srčanih oboljenja, izjavio je danas direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije dr Petar Seferović.
Seferović je Tanjugu kazao da je u poslednjih dvadesetak godina zabeležen drastičan porast kardiovaskularnih oboljenja i to kod mlađih ljudi i žena, navodeći da se ta oboljenja, na neki način, mogu predvideti tako što će se prepoznati faktori rizika.
„Faktori rizika su povišen krvni pritisak, povišene masti, šećer u krvi, povećana telesna težina i fizička neaktivnost. Ti faktori rizika moraju da budu naši ciljevi u borbi protiv ovog oboljenja, koje može da se spreči…Sve ono što mi svakodnevno doživljavamo, uključujući hronični stres, način je kako nastaje ovo oboljenje“, upozorio je dr Seferović.
Značajan udeo u tome, prema njegovim rečima, ima i genetski faktor. On je kazao da je situacija sa obolevanjem od kardiovaskularnih bolesti katastrofalna u celoj Evropi, a posebno u Srbiji.
Seferović je naveo da je od 1990. godine broj infarkta miokarda, šlogova i obolenja perifernih arterija porastao sedam puta, a u odnosu na 2000. četiri puta. Seferović je rekao da kardiovaskularne bolesti nisu izuzetak i da postoje i drugi, veoma loši primeri, kao što su učestala oboljevanja od karcinoma dojke kod mladih žena, a kod mladih muškaraca karcinom debelog creva, rak prostate…
„Klasično obolevaju ljudi iznad 50 godina, a mi danas vidimo i veoma teške promene kod ljudi iznad 40 godine života, koji nemaju do sada nikakav faktor rizika u pogledu naslednosti, a koji počinju rano da puše, loše se hrane i koji su izloženi hroničnom stresu“, kazao je on.
Sve to zajedno, prema njegovim rečima, može dovesti do velikih posledica po zdravlje-infarkta, preuranjenih šlogova, a često i do smrti ili teških oblika invaliditeta. On je kazao da je neophodno voditi računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti, jer u svakom životnom dobu fizička aktivnost ima veliki značaj za očuvanje zdravlja, kao i izbegavanje pušenja.
Govoreći o načinu lečenja, Seferović je kazao da su terapijske mogućnosti u Srbiji velike, ali da su ipak usmerene na one kod kojih se pojave simptomi, a da neki obole, a da simptomi nisu primetni.
„Mi danas lečimo veoma dobro akutni infarkt miokarda. U KCS u Beogradu, koji je okosnica za kardiovaskularna oboljenja, lečimo 1.300 infarkta godišnje, gde u svakom trenutku bolesnik dobija ugrađivanje stenta u infarktnu arteriju, a slično je i u drugim centrima u Beogradu i Srbiji“, kazao je on.
Povodom Svetskog dana zdravlja, 7. aprila, u mnogim gradovima počeće akcija „Korak za srce“, u okviru koje je planirano podizanje svesti o prevenciji od kardiovaskularnih bolesti.
Koordinatorka akcije „Korak za srce“ Maja Gedošev kazala je Tanjugu da je ta kampanja prvi put održana prošle godine, a da će ovogodišnjom kampanjom biti obuhvaćeno 10 gradova: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Čačak, Zrenjanin, Užice, Leskovac, Vranje i Subotica, u kojima su obeležene staze za šetnju.
Prošle godine organizovane su masovne šetnje u pet gradova u Srbiji u kojima je učestvovalo više od 6.000 ljudi. U svim gradovima za šetanje će biti na raspolaganju tri staze, a svake prve subote u mesecu biće organizovane šetnje uz podršku Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije.
Gedošev je kazala da će građani moći sami da odlaze u šetnje, u trajanju od 30-tak minuta, a biće angažovani i stručnjaci koji će građanima davati savete o tome kako da čuvaju svoje zdravlje. Ona je istakla da je dokazano da redovne, dnevne šetnje, mogu da zaštite od većine oboljenja srca i krvnih sudova.
„Nadamo se da ćemo tokom kampanje uspeti da podignemo svest o tome koliko je malo vremena i lične inicijative potrebno da bi se vodio zdrav život“, kazala je Gedošev.
