Lek protiv malarije „poludeo“ Bejlsa?
Posle masakra u kojem je američki vojnik ubio 17 civila u Avganistanu, Vojska SAD je naredila hitnu istragu o štetnim dejstvima leka protiv malarije, malfakina, jer se sumnja da izaziva psihotično ponašanje, paranoju i halucinacije. Lek uzimaju vojnici koji idu u misije u inostranstvo, u područja gde ima malaričnih komaraca.
Malfakin ili larijam, ima nekoliko neželjenih dejstava i prema ranijim istraživanjima njegova upotreba je prourokovala veliki broj ubistava i samoubistava, uključujući i tu i smrtne slučajeve u Vojsci SAD.
Kopnena vojska SAD je ovaj lek izbacila iz upotrebe još 2009. godine, osim u specifičnim okolnostima i regionima, uključujući tu i Avganistan. Naređenje koje je prosledila vojska, propisuje zabranu upotrebe malfakina kod vojnika koji imaju bilo kakvo traumatsko oštećenje mozga.
Proizvođači takođe, u svojim informacijama o leku takođe navode da malfakin ne smeju da uzimaju osobe, koje pate od depresije ili su imale bilo kakve mentalne smetnje.
Vodnik Robert Bejls koji je ubio 17 civila, imao je konstantovano traumatsko oštećenje mozga 2010. godine, po povratku iz Iraka.
Prema pisanju NewYork Times-a, Bejls, koji boravio tri puta u Iraku po godinu dana, bio je zbog toga izložen povećanom riziku od dobijanja postraumatskog stresnog sindroma. To je mentalna bolest koju najčešće dobijaju povratnici iz rata i koja se ispoljava tek nekoliko godina posle događaja koji je prouzrokovao traumu.
Bejsova žena, tvrdi u intervjuu za američki NBC, da uopšte ne može da poveruje u ono što se desilo, jer njen suprug voli decu i ne bi mogao da uradi tako nešto ( da ubija decu).
Pentagon je naredio novu istragu, kako bi utvrdio da li je bilo slučajeva izdavanja leka malfakina suprotno pravilima i istraga bi trebalo da se završi do 2. aprila.
U naređenju o istrazi, u koju je imao uvid Hafington post piše i da postoji mogućnost da su lekari prepisivali vojnicima lek protiv malarije, bez detaljnijeg uvida u njihov medicinski karton i razmatranja mogućih neželjenih efekata.
Vojska i ministarstvo odbrane stavili su do znanja da neće objavljivati informaciju da li je optuženi Bejls uzimao malfakin, kako bi zaštitili pravo na privatnost pacijenta.
Novinari Hufington posta koji su želeli da saznaju da li Pentagon istražuje dejstvo leka protiv malarije nisu uspeli da dođu do odgovora, jer niko od zvaničnika nije to želeo da potvrdi.
O štetnim dejstvima se zna od 2002. godine
Bivši zvaničnik Pentagona Elspet Kameron Riči, koji je bio zadužen za zdravstvo i specijalizovao se za mentalne probleme vojnika, izrazio je zabrinutost zbog toga što je Majkl Bejls verovatno koristio meflokin – pogotovu jer zna da lek ima mnogo neželjenih efekata, kao što su psihoza, depresija i samoubilačke namere.
Novinari agencije UPI su još 2004. godine ukazali na štetna dejstva malfakina, navodeći primer šestorice pripadnika Specijalnih snaga SAD koji su uzimali lek protiv malarije i izvršili samoubistvo. Slučaj je posebno bio zanimljiv jer je samoubistvo specijalaca veoma retka pojava u američkoj vojsci.
Svedočenja vojnika koji su uzimali lek takođe su bila potresna, jer su specijalci opisivali svoje halucinacije i teška stanja u kojima su bili.
Novinari su zatuim došli do podatka da je malfakin odgovoran za samoubistva vojnikan u Iraku 2003. godine i da je posle povlačenja leka iz upotreba, stopa samoubistava bilo gotovo trenutno preplovljena.
Pre Bejsla, američka vojska je sudila svom pripadniku Andreasu Poganiju, takođe zbog ubistava civila, što je bio prvi takav slučaj posle Vijetnamskog rata. Pogani nije bio osuđen na smrt, kako su tražili tužioci, već na vremensku kaznu – zato što su lekari tvrdili da je bio izložen trovanju larijamom ( malfakinom), što je presudno uticalo na njegovo ponašanje.
Dalje u novijoj istoriji, zabeležen je slučaj da su trojica vojnih specijalaca posle povratka iz Avganistana 2002. godine, ubili svoje žene – a očevici i komšije su sve njih opisali kao psihotične, besne i veoma neusklađene osobe, što pre odlaska u rat nije bio slučaj.
