I pored krize industrija naoružanja beleži konstantan rast
Svetska industrija oružja ne zna za krizu. U prvoj deceniji 21. veka u njoj nije bilo potresa, niti padova, kakvi su zabeleženi u gotovo svim drugim oblastima. Naprotiv, ova “diskretna” industrija, kojom dominiraju stalne članice Saveta bezbednosti UN, beleži samo rast. Pomeranja su vidna samo među uvoznicima, što upućuje na neuralgične tačke, ali i na snažnu težnju brzo rastućih ekonomija da se osamostale.
Izdvajanja za naoružanje su tokom poslednjih deset godina porasla za 56 procenata, od toga u proteklih pet za 24 odsto. U svetu se za oružje izdvaja oko jedan i po bilion dolara, skoro tri odsto svetskog bruto društvenog proizvoda (BDP), a ukupna prodaja 100 najvećih proizvođača dostigla je 315 milijardi dolara.
Iako u ovom milenijumu pet stalnih članica SB UN, uz Nemačku i Italiju, prodaju 85 odsto oružja, Amerika ubedljivo prednjači. Sa izdvajanjima za vojsku, koja čine gotovo polovinu svih u svetu, više od preostalih sedam najrazvijenijih zemalja i svih potencijalnih neprijatelja Amerike, sa više od 10.000 vojnika u sedam zemalja – Avganistanu, Nemačkoj, Japanu, Južnoj Koreji, Iraku, Italiji i Kuvajtu – SAD su i najveći izvoznik oružja.
Američke kompanije dominiraju listama najvećih proizvođača, na čelu sa “Lokid Martinom”. Ova kompanija, koja zapošljava 140.0000 ljudi je 2009. godine izvezla oružje vredno 33 milijarde dolara. Uprkos najava “rezova” američkog izdvajanja za vojsku, činjenica je da se vojni budžet SAD udvostručio u poslednjoj deceniji. Oružje je veliki posao u Americi, gde vojne kompanije dominiraju kako izvozom, tako i vojnom tehnologijom.
Koliko je ova industrija imuna na političke i ekonomske potrese, pokazuje činjenica da je prodaja oružja državama pogođenim “arapskim prolećem” izazvala javne i parlamentarne debate u nekoliko država isporučilaca. Uticaj tih debata na politiku država izvoznika oružja bio je ipak ograničen. Od 45 do 60 milijardi vrednih poslova prodaje oružja koji se sklopi svake godine, oko dve trećine ide na zemlje u razvoju. Šira ponuda lakog oružja je i najodgovornija za povećanje broja sukoba, u kojima strada više od 80 procenata civilnih žrtava.
Priča ima i drugu dimenziju, o kojoj najbolje govori primer Kine, koja je od velikog uvoznika postala značajni izvoznik oružja, izazivajući nervozu SAD. Peking je 2006. i 2007. bio najveći uvoznik naoružanja, sada je četvrti. Najmnogoljudnija zemlja je, međutim, istovremeno uvećala izvoz za čak 95 odsto i postala šesti najveći izvoznik naoružnja, iza SAD, Rusije, Nemačke, Francuske i Britanije.
– Rast obima izvoza oružja iz Kine je uglavnom rezultat toga što je Pakistan počeo odatle da uvozi više oružja – objašnjava direktor u institutu SIPRI Pol Holtom.
Kako god bilo, kineski primer sada slede zemlje Azije i Okeanije na čiju “petorku” otpada 44 odsto ukupnog svetskog uvoza oružja u poslednjih pet godina. Dok su države Evrope uvezle 19, Bliskog istoka 17, obe Amerike 11, a Afrike devet odsto oružja, najveći kupac proteklih godina je postala Indija. Na ovu rastuću ekonomiju otpada 10 odsto ukupnog globalnog uvoza. Slede Južna Koreja, Pakistan, Kina i Singapur.
Indijski uvoz naoružanja porastao je 38 odsto. Najveće nabavke u poslenjih pet godina odnosile su se na 120 borbenih aviona “Su-30MKS”, 16 modela “MiG-29” iz Rusije i 20 britanskih “jaguara”. Treći najveći uzvoznik, Pakistan, nabavljao je kineske borbene avione tipa “JF-17”, 50 komada i 30 lovaca “F-16”.
Viši naučni saradnik stokholmskog instituta Piter Vezeman kaže da velike azijske države-uvoznici teže razvoju svoje namenske industrije, kako bi umanjile zavisnost od spoljnih izvora. Značajan deo isporuka ostvaruje se sa naknadnom mogućnošću licencne prozvodnje kupljenog naoružanja.
