Sve manje zadruga

Broj zadruga u Srbiji iz godine u godinu sve je manji što je posledica krajnje nepovoljnog poslovnog ambijenta u kome posluju, izjavio je danas predsednik Zadružnog saveza Beograda Velimir Radojević.

On je istakao da se sve vrste zadruga u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima što rezultira smanjenjem broja zadruga, zadrugara, zaposlenih u zadrugama, padom obima prometa i usluga i sve većim gubicima.

Radojević je na skupu o zadrugarstvu u Privrednoj komori Beograda ukazao da su razlozi za izuzetno teško stanje u tom sektoru objektivne i subjektivne prirode.

Kao objektivne razloge on je naveo nepostojanje jedinstvene zadružne politike na nivou države kao i opšteg zadružnog saveza, dodajući da je problem i što još uvek nije donet novi zakon o zadrugama.

Takođe, zadruge nisu u potpunosti obuhvaćene merama ekonomske i agrarne politike te je njihovo učešće u korišćenju povoljnih kredita izvoznih stimulacija i davanja za novozaposlene minoran.

Radojević je rekao da je među subjektivnim razlozima za takvo stanje to što Zadružni savez Srbije nije spreman da se transformiše, nema ideje i inicijative i nema nikakvog uticaja na kreiranje i sprovođenje politike u zadrugarstvu jer ga država nije prepoznala kao ozbiljnog partnera.

Radojević je podsetio da je zemljoradničko zadrugarstvo dominantno u ukupnom zadružnom sektoru i njegovo učešće u ukupnom broju zadruga je 65 odsto.

Od ukupnog broja zaposlenih u zadrugama 79 odsto je zaposleno u poljoprivrednim zadrugama a 86 odsto ostvarenog ukupnog prihoda otpada na poljoprivredne zadruge, precizirao je Radojević ocenjujući da su „takvi pokazatelji minorni ako se uporede sa nekadašnjim a još minorniji kada se sagledaju mogućnosti“.

On je zaključio da revitalizacije zadruga nema bez podrške države u normativnom, odnosno zakonodavnom smislu, kao i bez finansijske podrške za osnivanje novih zadruga, kao i da je neophodno restrukturirati i transformisati postojeće zadruge na svim nivoima.