Srpski putari u konzorcijumu za put Ljig-Preljine

Domaći građevinari će udruženi u konzorcijum najvećih firmi ponuditi učešće u izgradnji autoputa od Ljiga do Preljine koji će biti finansiran iz kredita od 300 miliona evra koji je dala vlada Azerbejdžana, izjavio je danas generalni direktor „Puteva Užice“ Milan Bojović.
 
Takav konzorcijum bi mogao zajednički da nastupi i na drugim deonicama budućeg autoputa prema Crnoj Gori, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga za koje se trenutno traži investitor s obzirom da će tu radovi koštati između 260 i 280 miliona evra, rekao je za Tanjug generalni direktor Bojović.

„Pokušavamo da napravimo dogovor sa svim većim domaćim srpskim firmama“, kazao je Bojović navodeći da je već bilo nekoliko sastanaka sa predstavnicima „Energoprojekta“, „Planuma“, preduyeća „Ratko Mitrović“ i drugim.

To je, prema Bojoviću, pravi način za nastup srpskih putara, jer jedino udruženi mogu da dobiju velike poslove.
Bojović je podsetio da će autoput od Ljiga do Preljine na Koridoru 11 biti dugačak 40,4 kilometara i da je predviđeno učešće firmi iz Azerbejdžana od 51 odsto, a domaćih 49 odsto.

Što se tiče izgradnje Koridora 10 i činjenice da u poslednje vreme uglavnom Grci pobeđuju na tenderima, Bojović je istakao da su veoma niske cene koje preduzeća iz te zemlje nude na tenderima.

„Po tim cenama nemoguće napraviti kvalitetan autoput,“ tvrdi Bojović.

Generalni direktor „Puteva Užice“ je naveo kao loš primer grčki „Aktor“, koji je angažovan na jugu između Vranja i 
Bujanovca, na deonici Srpska Kuća-Donji Neradovac, tvrdeći da se „tu ništa ne radi“.

„Poslednjih godinu i po dana se tamo bave zemljom, nema ni jednog kubika kamena, zato što po tim cenama ne može da se kupi kamen na tržištu“, rekao je Bojović.

Bojović je kazao da argumet koji se čuje u javnosti da se tamo obavljaju arheološka istraživanja ne stoji, jer se ti radovi sigurno ne izvode celom trasom, kao i da mogu da se grade mostovi ili neki drugi prateći objekti. Sa druge strane, Bojović je primetio da Srbija „mora da poštuje procedure i ‘pritisak’ evropskih banaka i Svetske banke, iz čijih se kredita finaisira Koridor 10“ u zemlji.

„Međutim, najmanje što država može da učini je da kaže ‘ok’ – neka bude grčka firma, ali neka donese garancije banke koja ima rejting kao naša država. Naravno, mi znamo da grčke banke nemaju takav rejting“, kazao je Bojović.

Grčke banke, prema Bojoviću, ne mogu da daju odgovarajuće garacije i na taj način bi lako mogla da se eliminiše nelojalna konkurencija.

„Nije realno da Grci na tenderima imaju za 30 ili 25 odsto niže cene od svih ostalih – to nešto nije u redu“, zaključio je Bojović.