Prinosi prosečni zarade neizvesne

Vremenske prilike i vlažnost oranica obezbediće ratarima najverovatnije prosečan prinos. S druge strane, agroekonomisti još ne mogu da ocene kakva će godina biti kada je reč o troškovima proizvodnje i zaradi.

 
„Nakon suše obilan sneg nadoknadio je vlagu u zemljištu. Ako do setve kukuruza i ne bude značajnijih padavina, prinos će biti prosečan“, tvrdi stručnjak s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Đorđe Jocković. Međutim, još je rano da se govori o preciznoj proceni prinosa, kaže on i dodaje da ostaje da vidimo koliko će biti padavina do kraja marta, kada će izneti preciznije preporuke kako sejati i đubriti.
 
„U našoj kući cena semena je lanjska, a ratari treba da biraju samo kvalitetne hibride“, smatra on.
 
Kada govorimo o Novom Sadu, cene semena kukuruza ostale su lanjske. Jocković veruje da će zemljoradnici smoći snage da kupe najbolje hibride za svoje njive. Međutim, za razliku od semena poskupljenje nafte izvesno će uticati na cenu setve.
 
„Skuplja nafta povlači i ostala poskupljenja“, žali se poljoprivrednik u Gospođincima Stevica Jović. „Za odloženo plaćanje repromaterijala vezivaćemo se za evre“ objašnjava on.
 
„Nestabilan kurs dinara jedan je od faktora koji ne dozvoljavaju da se predvidi koliko će biti isplativa ratarska proizvodnja“, upozorava predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić.
 
On kaže da nisu poznati ovogodišnji uslovi za setvu, s obzirom na stalnu fluktuaciju kursa dinara prema evru, ali i na poskupljenja prouzrokovana promenom kursa evra.
 
„Za mene je nepoznanica i agrarna politika koju će doneti resorno ministarstvo u pogledu subvencija po hektaru“, zaključuje Ševarlić.
 
Na strukturu ovogodišnje setve industrijskog bilja presudnu ulogu imaće ugovori ratara s prerađivačima. Za sada šećerane očekuju da će pod šećernom repom biti oko 60.000 hektara, a u Viktorija grupi očekuju da će pod sojom biti oko 150.000 hektara, što je isto koliko i lane.