Srbin na projektu „čistog auta“ za Evropu
Profesor dr Dejan Ilić iz Elvangena, jedan je učesnika velikog projekta nemačke nauke i industrije, čiji je cilj da ubrza razvoj i proizvodnju automobila na struju. Nemački kancelar Angela Merkel i privrednici žele da 2015. na nemačkim drumovima bude milion ekoloških vozila, a za to su angažovali i čuvenog srpskog profesora koji pokušava da u ovaj posao uključi Beogradski univerzitet i ostale srpske naučne institucije, pišu Novosti.
Mercedesov elektromobil, foto: mercedes-benz.eu
„Nemci ulažu 1,3 milijarde evra samo za razvoj baterije koja će biti primenjena u elektromobilima. Za baterije će biti primenjeni nano-materijali koje sam pre više godina primenio u baterijskoj industriji. Jedna od mojih aktivnosti je kako da laboratorijsko iskustvo prenesem na proizvodnju,“ kaže dr Dejan Ilić, koji ove probleme treba da reši do 2013, kada projekat „Elektromobiliti“ treba da se realizuje.
U Nemačkoj se već grade male fabrike za izradu probnih primeraka elektromobila, koji bi za tri godine trebalo da uđu u masovnu proizvodnju. Zahvaljujući angažmanu profesora Ilića, deo tog nemačkog projekta radiće se i u Beogradu, jer se Fakultet za fizičku hemiju uključio u ovaj istraživački rad.
„ Mi treba da formiramo tim za Evropu, da postanemo poslovni partneri sa Nemcima u oblasti primenjene nauke. Vrata su nam otvorena i šansa je pružena. Nadam se da ćemo na pravi način reagovati. Investicije za ovaj projekat su obezbeđene,“ naglašava Ilić.
Profesor Ilić rođen je u Selevcu kod Smedereva. Naučnik je svetskog glasa, otac mikrobaterije i smart kartice, prvi čovek moćne ARRI grupe, lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme i član upravnih odbora firmi u Nemačkoj i Srbiji. Pre nekoliko godina izabran je za inovatora godine, dodeljena mu je nagrada za inovativne produkte u SAD, proglašen je za privrednika godine od strane vlade Nemačke. Njemu najdraže priznanje je Svetske asocijacije hemičara iz SAD za pionirski rad na litijumskoj bateriji.
„Okupiran sam razvojem, obradom i primenom materijala i hemije za elektro-automobile, kroz dva potprojekta. Prvi je da moja litijumska baterija bude jaka i komercijalna, jer je i dalje skupa i osetljiva na vlagu i vazduh. A drugi je da litijumska baterija bude ekstremno tanka, da ne sme, kako mi je govorio pokojni Stiv Džobs, da bude deblja od dva milimetra,“ otkriva Novostima svoje naučne i praktične probleme Dejan Ilić.
Bude li Fakultet za fizičku hemiju u Beogradu projektovao izvor hemijske energije za nemački elektromobil, taj izum biće patentiran u Srbiji.
