Sektorska strategija za prirodni gas u okviru energetske strategije

Republika Srpska je dobila energetsku strategiju na osnovu koje će biti urađena i sektorska strategija za prirodni gas koja će definisati razvoj gasnog sektora u Srpskoj, izjavio je Semin Petrović iz Istraživačko-razvojnog centra za gasnu tehniku, organizatora Pete Međunarodne gasne konferencije regiona jugoistočne Evrope ”Prirodni gas u svetlu novih intencija na energetskom tržištu”.
 
Podsetivši da u Srpskoj postoji koncesija na gasovod “Sava”, izdata 2001. godine, koji bi išao od Bijeljine do Novog Grada, Petrović je danas na konferenciji za novinare u Sarajevu rekao da se po tom pitanju nije daleko odmaklo, ali da bi sektorska strategija o gasu trebalo da pruži odgovor i za taj gasovod i kompletnu distribuciju gasa u Srpskoj.
 
Petrović je dodao da Federacija BiH ima strateški plan razvoja energetskog sektora, u kome su definisani sektori prirodnog gasa i određeni razvojni projekti, među kojima su gasifikacija Srednjobosanskog i Unsko-sanskog kantona i gasovodi Zenica – Brod i Sarajevo – Ploče.
 
Napomenuvši da su u bivšoj SFRJ gasni sektori razvijani pojedinačno, pa je BiH prirodni gas imala prvo samo u Sarajevu, a potom u Zenici i nešto kasnije u Kreševu i Kiseljaku, Petrović je ukazao da veliki deo BiH još nema pristupa mrežama gasovoda. Govoreći o Petoj Međunarodnoj gasnoj konferenciji regiona jugoistočne Evrope, koja se održava u Sarajevu, Petrović je izrazio nezadovoljstvo brojem učesnika iz BiH, jer je konferencija organizovana zbog kompanija i ljudi iz BiH.
 
“Posebno čudi da niko nije došao iz travničke regije i Unsko-sanskog kantona, koji hoće da razvijaju gasnu mrežu”, istakao je Petrović i dodao da niko nije došao ni iz skupštinskih komisija u BiH, kojima je energetika u opisu posla.
 
Izvršni direktor “Srbijagasa” Miroslav Malobabić ocenio je da države u regionu generalno imaju problem, jer nisu određeni prioriteti po važnosti kada je reč o njihovom međusobnom gasnom povezivanju.
 
“Svako razvija svoju koncepciju. Bilo bi dobro kada bi napravili prvi prioritet koji bi rešio i dao odgovore na pojedinačne zahteve svih zemalja regiona. Da bi se išlo ka krajnjem cilju, a to je energetska stabilnost regiona, potrebno je odrediti prioritete”, istakao je Malobabić.
 
Ocenivši da zemlje regiona treba da iskoriste priliku izgradnje gasovoda “Južni tok” i porade na obezbeđivanju potrošača za tako velike količine gasa, Malobabić je rekao da je planirano da i BiH, posredstvom gasovoda “Sava”, bude povezana sa “Južnim tokom”, što bi i za nju i za Srpsku bilo od velike koristi.
 
Malobabić je naveo da Srbija od gasovoda “Južni tok”, samo naplatom tranzitne takse za 400 kilometara gasovoda, očekuje od 200 do 500 miliona evra godišnje.
 
“Na skupu se govorilo o povezanosti struje i gasa i upravo u budućnosti vidimo šansu u povećanju potrošnje gasa kroz proizvodnju električne energije. Regija je trenutno u deficitu sa strujom i gasom”, rekao je Malobabić i dodao da su rešenje za to gasne elektrane, a kao primer naveo njihovo funkcionisanje u Nemačkoj.
 
Vladimir Đurović iz hrvatskog “Plinakroa” rekao je da je gas energent održivog privrednog razvoja. “Zapadni Balkan ima potencijal od 20 milijardi potrošnje gasa, a danas je to daleko manje, oko trećine”, istakao je Đurović.
 
On je ocenio da dodatni zamah mogu dati veliki projekti, koji će u nekim zemljama ojačati izgradnju infrastrukture, i precizirao je da bi se na jedan od tih velikih projekata trebalo da “nasloni” regionalni projekat Jadransko-Jonskog gasovoda. “Za izradu studije izvodljivosti Jadransko-Jonskog gasovoda dobijeno je 3,5 miliona evra i u ponedeljak je počeo rad na tome”, napomenuo je Đurović.