Oglasi puni ponuda lekova „na crno“
Svi lekovi kojih nema u apoteci mogu da se nabave preko oglasa u novinama ili na internetu. Vijagra, preparati za jačanje imuniteta, lekovi za pluća, srce, metabolizam, pa čak i citostatici – samo su deo palete medikamenata koji se prodaju na crno.
Dok za mnoge građane ovo tržište predstavlja jedinu nadu u ozdravljenje, jer željene lekove ne mogu da kupe legalno u apotekama, oglasi često kriju i opasnost. Od dobro odrađenih falsifikata, koji nemaju nikakvo dejstvo, pa do smrtonosnih preparata, ako se ne upotrebljavaju kako treba.
– Ovaj način kupovine lekova najveći je rizik i kod nas je to strogo zabranjeno – kaže Aleksandar Tucović, portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. – Zna se gde je mesto za prodaju lekova, a to je samo i jedino apoteka. Polazimo od toga da je svaki taj medikament u apoteci pod kontrolom i prošao je sve provere kvaliteta i bezbednosti u Agenciji. U cilju borbe protiv falsifikovanih lekova uključene su i inspekcije Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede.
Da nije lako stati na put slobodnim trgovcima lekova govori i činjenica da su mali oglasi na internetu prepuni ponuda. Tako je lek za potenciju ”cijalis” jedan od najčešćih u ponudi. Njegova cena se kreće od 1.300 dinara, pa do 20 evra. Prodaju ga i na komad. Tu su i pojedini lekovi za navodno lečenje raka ili ”prevencije” HIV. Oni koštaju i do 4.000 evra.
– Kada posumnja u kvalitet i ispravnost, inspekcija obavezno uzorkuje lekove iz prometa – objašnjava Tucović. – Kontrola medikamenata na tržištu koju obavljaju zdravstveni stručnjaci od neprocenjivog je značaja. Naravno, najbitniji su građani, koji bi trebalo da obrate pažnju na to šta kupuju i da izbegavaju nabavku lekova preko oglasa. Svaka sumnja treba da bude prijavljena.
I nisu samo oglasi mesto gde se prodaju lekovi na crno. Njih ima i ispod tezgi na pijacama. U oba slučaja, medikamenti se nabavljaju iz inostranstva ili ih prodaju građani kojima je ostala koja kutija ”viška”. Trguje se čak i sa lekovima čije su kutije otvarane, pa je preostalo nekoliko tableta ili kapsula.
Stručnjaci smatraju da su po zdravlje najopasniji oni preparati koji se koriste za potenciju i mršavljenje. prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko 50 odsto ilegalnih lekova je falsifikat.
Vodeća zemlja u proizvodnji falsifikovanih lekova je Indija, a za njom slede Kina i Pakistan. I dok bogate zemlje najviše kupuju vijagru, antibiotike ili hormone, siromašnima se nude lekovi protiv HIV-a i tuberkuloze.
