Rastu cene nafte
Cene sirove nafte porasle su danas na međunarodnim tržištima zahvaljujući većoj sklonosti investitora riziku koji su se ponadali da se privredna kriza kriza evrozone postupno rešava, a podršku su im pružili i znakovi stabilnijeg privrednog rasta.
Tako je cena barela na londonskom tržištu bila viša 1,01 dolar i iznosila je 111,67 dolara. Na američkom tržištu barel se prodavao po 1,15 dolara centi višoj ceni od 101,74 dolara. Tržišta su ohrabrile naznake da bi Grčka uskoro mogla postići dogovor sa kreditorima u privatnom sektoru u ključnoj zameni obveznica, a raspoloženje je dodatno podigla vest da Međunarodni monetarni fond želi više nego udvostručiti zajmodavne kapacitete kako bi pomogao ublažiti posledice privredne krize u evrozoni.
Te su vesti podstakle apetit investitora za rizikom, nadovezujući se na dobre privredne rezultate iz Sjedinjenih Država i likvidnost kojom su centralne banke širom sveta zapljusnule finansijske sektore kako bi sprečile zamrzavanje tržišta kredita.
“Čitav niz pozitivnih faktora podržava finansijska tržišta”, konstatovao je Eugen Veinberg iz frankfurtskog Commerzbanka. “Nesklonost riziku opada, čini se da se privredni rast u SAD-u oporavlja, a kineske privredne aktivnosti ne stoje tako loše kao što se očekivalo”, dodao je. “Protivno očekivanjima, likvidnost se poboljšava na gotovo svim tržištima”, dodao je Veinberg.
Više od 250 ispitanih ekonomista iz cele Azije procenilo je u Reutersovoj anketi da azijski privredni rast usporava u mnogim ključnim privredama, uključujući Kinu i Indiju, ali i da se ne nazire nagli prelaz u recesiju. “Podaci i dalje navode na zaključak da rast posustaje, ali taj proces nije nagao i ne zahteva hitne mere”, zaključio je Claudio Piron iz Bank of America-Merrill Lynch.
Odvojeno je Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) obavestila da je cena referentne korpe njene nafte u sredu iznosila 111,78 dolara, što znači da je bila 46 centa niža nego u utorak.
