Radijacija u novim zgradama oko Fukušime
Radijacija 120 puta veća od dozvoljene registrovana je u novoizgrađenoj stambenoj zgradi u mestu Njihonmacu, na 55 kilometara od cunamijem razorene nuklearne elektrane „Fukušima 1“.
Da dvanaest porodica u ovoj zgradi dovršenoj prošlog jula živi izloženo radijaciji od 1,24 mikrosilverta na sat, postalo je jasno nakon što je dozimetar, koji je jedno od dece iz te zgrade nosilo, pokazao neočekivano visoke vrednosti. Istraga je pokazala da radijacija dolazi iz zidova zgrade, odnosno iz betona koji je napravljen korišćenem šljunka iz kamenoloma u mestu Namie, koje se nalazi unutar zabranjene zone, 20 kilometara oko centrale.
Strahuje se da bi posledice po zdravlje ljudi mogle da budu velike jer je isti šljunak do sada već isporučen u čak 200 građevinskih firmi iz prefekture Fukušima i okoline, gde postoji velika potražnja za građevinskim materijalom zbog obnove obalskih područja koje je 11. marta prošle godine pogodio znažan zemljotres, a zatim i cunami.
U mesecima neposredno nakon izliva radijacije iz više reaktora u „Fukušimi 1“ kolektivna svest o posledicama radijacijskih kiša, čini se, nije bila na dovoljnom nivou. Veliki broj volontera pohrlio je, tada, u ugrožene krajeve, a više stotina poljoprivrednih dobara u prefekturi Fukušima nastavilo da za ishranu krava koristi seno izloženo kišama, što je dovelo do pojave stotina tona izuzetno radioaktivne govedine na tržištu širom zemlje.
Radioaktivni šljunak, iskorišćen za beton zgrade u Njihonmacu, iznet je iz kamenoloma u maju, u vreme kada još nije bio uspostavljen dovoljan broj punktova za merenje i kada je pažnja vlasti uglavnom bila usmerena na obuzdavanje nestabilnih reaktora u centrali, raščišćavanje ruševina i potragu za telima nestalih.
Oko 90.000 ljudi iz zabranjene zone i okoline još uvek je raseljeno zbog opasnosti od radijacije, a mnogi stručnjaci upozoravaju da je radijacija u gradu Fukušima, 50 kilometara od centrale, gde živi oko 320.000 ljudi previsoka za nastavak života i upozoravaju da bi taj grad morao biti evakuisan ako se uskoro ne sprovede vrlo detaljna dekontaminacija.
Obnova cunamijem pogođenih oblast kasni zbog pitanja šta činiti i gde smestiti ogromne količine ruševina prekrivenih radioaktivnim česticama. Činjenica da su radioaktivni šljunak i beton ušli u opticaj u građevinskom sektoru dodatno će otežati napore za uspostavljanje normalnog života na severoistoku Japana.
