Na srpskim deponijama „leži“ 250 miliona evra

Godišnje se u Srbiji, prema pojedinim procenama, nakupi oko 54.000 tona opasnog otpada, a svega 2.500 tona odlaže se na adekvatan način. Brine, međutim, to što niko ne zna šta se dešava sa preostale 52.000 tona zapaljivog, eksplozivnog, toksičnog otpada.
 
U Srbiji ne postoje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajući prostor za skladištenje. Opasan otpad se privremeno skladišti u uglavnom neodgovarajućim uslovima na mestu nastanka, ali se često bez ikakve kontrole odlaže na komunalne ili divlje deponije.
 
Komunalni otpad se odlaže, uglavnom, na neuređene deponije, a postoji i ogroman broj divljih smetlišta. “Krivci” su uglavnom nesavesni građani koji bacaju otpad gde god stignu, ali i činjenica da više od 2,5 miliona domaćinstava nije pokriveno organizovanim sakupljanjem otpada. Kod nas se, međutim, malo razmišlja o zbrinjavanju opasnog otpada.
 
– Evropska banka je sa 12 miliona evra bila spremna da podrži otvaranje ovakvog postrojenja, ali, iako su prvo pristali, Šabac pa Krnjevo su odustali, a i Skupština Vojvodine je donela odluku da se takvo postrojenje ne može graditi na teritoriji AP – kaže Miodrag Mitrović, vlasnik “Miteka”.
 
Ovaj otpad ozbiljan je problem velikih gradova, poput Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca kao velikih industrijskih centara, ali je i velika šansa za privredu Srbije, koja bi izgradnjom savremenih centara za reciklažu ili uništavanje opasnog otpada, uz otklanjanje “tempirane ekološke bombe”, došla u situaciju da pored uštede i dobro zaradi.
 
Kada bismo uništavali svih 50.000 tona opasnog otpada, po prosečnoj ceni od pet evra, budžet bi od toga bio bogatiji za 250 miliona evra godišnje.