Smanjenje metana i čađi brže popravilja klimu
Smanjenje ispuštanja metana i čadji u atmosferu bi brže i jeftinije usporilo zagrevanje klime u svetu, nego bavljenje samo ugljen-dioksidom (CO2), i smanjilo boj preranih smrti zbog zagadjenja, kaže se u studiji objavljenoj u četvrtak.
Metan i, pre svega, ugljena čadj, smanjuju kvalitet vazduha i izazivaju zagrevanje klime, kaže Dru Šindel, klimatolog americke agencije NASA i vodeći autor studije. Metan koji doprinosi formiranju ozona – za oko 30 odsto, i čadj – za 20 odsto, podižu temperaturu na Zemlji, a ugljen-dioksid (CO2) doprinosi sa ostalih 50 odsto.
Studija je pokazala da bi primena samo 14 mera dovoljno smanjia količinu metana i čadji u atmosferi uglavnom iz naftne industrije i petrohemije što bi – statistički gledano – broj preranih smrti smanjilo od 700.000 do 4,7 miliona godišnje.
Ugradjivanje filtera za čestice u dizel-motorima bi smanjilo emisiju čadji, a ventilacija polja pirinča u Aziji bi smanjila prisustvo metana koji nastaje u vodi u kontaktu sa tom biljkom.
Poljoprivreda bi imala koristi od takvih mera, kao i od povećanje godišnjih prinosa pojedinih kultura za 30 do 135 miliona tona godišnje do 2030. godine, zahvaljujući smanjenju zagadjenja ozonom. Ta ekonomska dobit daleko nadmašujetroškove za primenu mera za smanjenje emisije metana i čadji, tvrde autori studije, objavljene u časopisu „Sajens“.
Kompjuterski model korišćen za izradu studija pokazuje da bi primena 14 mera smanjila zagrevanje klime za 0,5 stepeni do 2050. godine
Tokom proteklih 100 godina, prosečna temperatura na površini Zemlje se povećala za 0,8 stepeni, od čega dve trećine za poslednjih 30 godina.
Ugljen-dioksid ostaje u atmosferi veoma dugo, potrebne su decenije da se resorbuje pre no što se preokrene sadašnji proces zagrevanja pkanete, rekao je Šindel.
Pored toga, velike ekonomije su učinila malo da se ozbiljno uhvate u koštac sa emisijom CO2, dodao je on, što pokazuju rezultati poslednje konferencije UN o klimi u Durbanu (Južna Afrika), nedovoljni da zadrže porast temperature u svetu.
Autori istraživanja su ispitali oko 2.000 mera protiv zagadjenja pre no što su odabrali 14 najefikasnijih u dvojakoj borbi: protiv zagrevanja klime, a za poboljšanje kvaliteta vazduha.
