Vazduh najzagađeniji u Boru, Nišu, Novom Sadu i Užicu

U oblasti životne sredine načinjeni su pomaci, a kada su u pitanju parametri vazduh je najboljeg kvaliteta u Paraćinu, Kopaoniku, Kameničkom Visu, Valjevu, Vranju, Zaječaru, Kikindi, Kosjeriću, Kostolcu, Kruševcu, Leskovcu, navodi se u Izveštaju o stanju u oblasti životne sredine u Srbiji u 2010. godini, koji je prihvatio Odbor za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije.

Na sednici tog odbora rečeno je da je izveštaj realan, sveobuhvatan i pruža punu podršku resornom ministarstvu i Agenciji za zaštitu životne sredine u sprovođenju politike zaštite životne sredine.

U izveštaju se navodi da kada je u pitanju kontrola vazduha, on je umereno zagađen, odnosno u rangu „druge kategorije“ u Beogradu i Pančevu, a prekomerno zagađenje, odnosno „treća kategorija“ kvaliteta je zabeležena u Boru, Nišu, Novom Sadu, Užicu i Zrenjaninu.

Glavne posledice zagadajenja vazduha su sagorevanje fosilnih goriva u termoelektranama u Obrenovcu, Kostolcu, Velikim Crljenima, kao i zbog industrijskih aktivnosti u Boru, Pančevu i Smederevu, navodi se u Izveštaju.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Momčilo Živković kazao je na sednici skupštinskog odbora da je postignut napredak u svim oblastima životne sredine i da je tome doprinelo usvajanje seta ekoloških zakona 2009. godine. On je kazao da je značajno to što je radi bolje kontrole kvaliteta vazduha postavljeno 39 automatskih mernih stanica u Srbiji i da takav sistem omogućuje da se u realnom vremenu sakupe relevantni podaci.

Živković je kazao da su premašeni nacionalni ciljevi kada je u pitanju sakupljanje i ponovno korišćenje ambalažnog otpada .

„Rešili smo pitanje monitorninga vazduha, a sada je na redu da se reši pitanje monitoringa voda“, kazao je Živković dodajući da je agencija bila uključena u različite međunarodne projekte.

Kada je u pitanju kvalitet vode, 85 odsto voda u Srbiji je u rangu prve i druge kategorije, dok je ostatak u rangu treće i četvrte, navodi se u Izveštaju i dodaje da su najveći zagađivači voda komunalni i industrijski izvori.

Na sednici odbora bilo je reči i o energetskoj efikasnosti, a ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić je u uvodnom izlaganju rekao da bi u Srbiji trebalo formirati mehanizam finansiranja energetske efikasnosti jer spada u grupu energetski neefikasnih zemalja. On je kazao da će u narednom periodu građanima biti ponuđeni subvencionisani krediti za unapređenje energetske efikasnosti, odnosno izolaciju fasada na objekatima u kojima žive.

Osim Izveštaja o stanju u oblasti životne sredine, članovi odbora razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i prihvatili dva amandamana od sedam podnetih.