Sve manje građana podržava evrointegracije
Podrška građana za ulazak Srbije u EU trenutno je najmanja u poslednjih pet godina.
Glavni razlozi za naglo okretanje leđa Briselu jesu dug proces pridruživanja EU, ekonomska kriza u Evropi, kao i bojazan da bi kandidatura značila i odustajanje od Kosova, ocenili su sagovornici Press-a.
Prema rezultatima istraživanja o tome da li su građani za ulazak Srbije u EU, prema podacima kojima raspolaže Kancelarija Vlade za evropske integracije, od 2006. situacija se znatno promenila na štetu evrointegracija. Naime, od više od dve trećine građana koji su podržavali ulazak u EU pre pet godina, do juna 2011. ta podrška pala je na oko 50 odsto.
Odluka Brisela da ne dodeli status kandidata Srbiji srozala je podršku ulasku u EU na mizernih 28 odsto, pokazalo je istraživanje agencije „Partner konsalting“.
Sociolog Neven Cvetićanin kaže da je kod građana jednostavno došlo do zamora materijala kada je EU u pitanju. „Dešavanja na Kosovu su jedna tačka tog zamora, a druga je opšta nesigurnost u samoj EU. Ona više nije obećana zemlja, već ljudi postaju svesni da i EU ima svojih problema. Već mesecima se postavlja pitanje i opstanka evra, zbog čega raste nesigurnost naših građana. Bitan faktor je i da je entuzijazam naše političke elite bio prevelik u proteklom periodu, tako da su građani imali očekivanja veća od realnih, koja naravno nisu bila ispunjena, pa su se razočarali“, navodi Cvetićanin.
Programski direktor Centra za novu politiku Nikola Jovanović ističe da je osnovni razlog za nezadovoljstvo građana EU što je proces proširenja prilično spor. „Građani su prezasićeni vestima i očekivanjima o ulasku u EU, a vide i da je taj proces dosta izgubio na značaju u samoj Uniji. Od nekih visokih očekivanja i nadanja da će to biti ključni politički proces shvataju da će to biti maraton. Osećaju se zamor i rezigniranost građana. EU je bila kod nas promovisana kroz ekonomske razloge, a sada usled velike ekonomske krize u Evropi građani počinju da sumnjaju u značaj tih motiva“, ocenio je Jovanović.
Tanja Miščević, bivša direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, ističe da pad interesovanja za ulazak u EU opada u čitavom regionu. „Upravo zato EU mora da ima na umu da ne sme da prestane da vodi računa o zemljama zapadnog Balkana. Ona u svojoj unutrašnjoj krizi ne sme da zaboravi kroz kakvu krizu prolaze i zemlje u njenom okruženju, a kojima je potrebna pomoć Unije. Takođe, ono što naši građani moraju da shvate jeste da se reforme u državi moraju sprovoditi i bez Evrope. Samo je lakše imati cilj za te reforme, a to je ulazak u EU“, kaže Miščević.
Predsednik Centra za regionalnu politiku u Nišu Jovan Živković kaže da građani odustaju od EU misleći da ćemo tako ostati bez Kosova. „Građani imaju zdravorazumski pogled i pristup otuđenju Kosova od Srbije, te je ovo njihova logična reakcija. Rešenje svakako nije inaćenje srpskim ponosom. Samo zatvaranje neće nas nikuda odvesti, pa moraju da se traže rešenja koja možda i nisu potpuno pravična – istakao je Živković, i dodao da je realnost takva da se mora naći kompromis kako se ne bismo odrekli ni 15 odsto naše teritorije, ali ni zalupili vrata EU.
