„30 ispod 30“, Kristina Oravec: Svaki FON-ovac zna da je „sve u dobroj organizaciji”

Kristina Oravec rođena je u Pančevu. Po završetku osnovnih studija na Fakultetu organizacionih nauka, na smeru Operacioni menadžment, dobija zvanje diplomiranog inženjera organizacionih nauka. Još tokom studija napravila je prve korake ka korporativnom svetu, i to aktivnim članstvom u studentskoj organizaciji ESTIEM i učestvovanjem u realizaciji brojnih projekata ove organizacije.

Kristina je danas menadžerka direktne nabavke u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija. Karijerni put u kompaniji započela je 2017. godine, a nakon promenjenih nekoliko pozicija u okviru lanca snabdevanja, završenog programa za talente „Fast Forward 2” i dodatnih usavršavanja kroz različite treninge, kao što su MINI MBA i CIPS, dolazi do trenutne pozicije, gde je zadužena za nabavku i ugovaranje svih repromaterijala i tipova pakovanja namenjenih lokalnoj proizvodnji za tržišta Srbije i Crne Gore. Tu su, takođe, i raznovrsni projekti koji se tiču unapređenja procesa, optimizacije pakovanja, sa ciljem podrške održivom poslovanju.

Pored toga, ponosna je na učešće u jedinstvenom programu profesionalnog usavršavanja, u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji „AmChamps – Mladi lideri promena”, čija je zamisao da kroz sinergiju akademskog i korporativnog sektora pomogne usavršavanje i razvoj mladih talenata – lidera koji će voditi poslovnu zajednicu u Srbiji.

• Zašto ste odlučili da ostanete i radite u Srbiji?

Pozadina odluke da ostanem i radim u Srbiji vrlo je jednostavna. Posmatrano sa poslovnog aspekta, nikada nisam bila ubeđenja da je inostranstvo nužno bolja solucija. Ukoliko je osoba ambiciozna, sposobna, vredna i istinski spremna za rad na sebi, uspeh će doći neminovno – bez obzira na zemlju u kojoj se nalazi. Naravno, tu je i privatni aspekt, gde mi je važno da budem blizu porodice i prijatelja.

• Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili iz neuspeha?

Ako smo naučili neku lekciju, onda to već nije kompletan neuspeh, zar ne? Moramo prihvatiti da karijera ne ide uvek uzlaznom putanjom i da je sasvim normalno nailaziti na izazove i „neuspehe”. Međutim, ono što pravi razliku između svih nas jeste kako na to reagujemo. I to je prva lekcija: svaki neuspeh je ujedno i prilika za rast. Dalje, važno je prepoznati šta je bio uzrok neuspeha i na osnovu toga identifikovati šta je potrebno uraditi ili razviti kako bismo bili spremniji za narednu sličnu situaciju, odnosno – kontinuirano raditi na sebi. Refleksija, refleksija, refleksija!

• Kako tehnologija utiče na vaš posao i kako se prilagođavate promenama?

Prilagođavanje promenama nije opcija, već je neophodno za uspeh danas, ma o kojim promenama da pričamo. Ako govorimo o tehnologiji, njen uticaj eksponencijalno raste u svim industrijama, pa je tako veoma izražen i u FMCG-u. Pobornik sam toga da treba iskoristiti sve benefite vremena u kom živimo, pa tako utilizovati i tehnologiju, ali i AI. Često čujem ovu temu u negativnom kontekstu, no smatram da nam razvoj ove oblasti može samo pomoći u automatizaciji, kako bismo imali na raspolaganju više vremena da se bavimo stvarima koje dodaju vrednost i gde je prisustvo čoveka nezamenljivo.

• Kako se nosite sa stresom i pritiskom u poslu?

Svaki FON-ovac zna da je „sve u dobroj organizaciji”. Više je načina, ali definitivno bih kao prvi izdvojila definisanje prioriteta, što dolazi, pre svega, sa razumevanjem strategije organizacije, a potom i prirodno sa iskustvom na određenoj poziciji. Nakon definisanja prioriteta, smanjenju pritiska može doprineti i korišćenje različitih alata za praćenje zadataka, kao što su project trackeri, označavanje imejlova ili, u mom slučaju, postavljanje zabeleški na desktopu. Tu je, takođe, i negovanje otvorene komunikacije sa nadređenima, ali i ideja da je sasvim u redu zatražiti podršku. Na kraju, ali ne i najmanje važan – zapravo, baš suprotno – jeste taj čuveni balans između privatnog i poslovnog života. Znam da je lakše reći nego zaista i naći taj balans, ali je neophodno da mu težimo u što većoj meri. Kako zbog zdravlja, održavanja ličnih odnosa, tako i zbog efikasnosti na poslu i motivacije, jer (ne)zadovoljstvo na bilo kom od ova dva polja neminovno će se reflektovati na drugom polju.

• Koji su vaši hobiji i kako provodite slobodno vreme?

Po cenu da zvuči kao kliše, slobodno vreme volim da provodim u krugu svojih najbližih. Biti okružen pozitivnim ljudima, porodicom (dobijenom po rođenju ili izabranom) – najvažnija je stvar. Pored toga, svaku priliku koristim da putujem i istražim nove destinacije. Rekreativno se bavim kajakingom, a naravno – tu je i „bindžovanje” TV serija.

• Kada biste mogli da se vratite, šta biste promenili u svom poslovnom putu?

Apsolutno ništa. U zbiru, svaka aktivnost, celokupno učenje i svaka odluka na poslovnom putu doveli su me do tačke gde sam danas i to je dovoljno dobro.

• Kako definišete uspeh i šta on za vas znači?

Da bih definisala šta za mene uspeh znači, prvo moram da definišem šta ne znači. Nažalost, vrlo često se uspeh poistovećuje sa zvučnim nazivom pozicije, gradiranjem u kompaniji i sl. Za mene je uspeh isključivo stvar emocije, ličnog osećaja dostignuća i nešto što uglavnom ne piše u CV-ju. Za mene uspeh znači baviti se nečim što vas ispunjava, nečim što vam ne stvara osećaj nelagodnosti u nedelju uveče, nečim gde imate priliku da inicirate promenu i vidite pozitivan uticaj na okolinu i ljude, nečim gde možete svojim iskustvom pomoći mlađim kolegama i videti njihove rezultate, napredak i motivaciju. Uspeh je ući u BIZLifeovih „30 ispod 30”, ali je isto tako uspeh i sve ono što lično smatramo malim pobedama.

• Koje su ključne veštine koje smatrate neophodnim za uspeh u vašoj oblasti?

Imajući u vidu vreme u kom živimo i brzinu promena, kao najvažnije tri veštine izdvojila bih: agilnost, komunikacijske i pregovaračke veštine.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Stefan Jovanović i Zoran Rašić