Većinu Evropljana čeka mračan Božić
Dužnička kriza koja pogađa Evropu odraziće se i na proslavu Božića na starom kontinentu, pošto su lokalne vlasti u mnogim zemljama smanjile praznični budžet.
Stanovnici evropskih zemalja ove godine manje će izdvojiti za božićne poklone. Ulice u centru Lisabona u ovo doba godine obično blistaju od božićne rasvete – ali, gradske vlasti su se ovoga puta odlučile za manje raskošno osvetljenje, u skladu sa mračnim raspoloženjem koje nose stroge mere štednje. U Lisabonu, gradske vlasti smanjile su praznični budžet sa prošlogodišnjih 850.000 evra na 150.000 evra, ostavljajući glavne gradske ulice bez uobičajenog božićnog duha.
Mračno raspoloženje pred Božić je prisutno duž celog južnog oboda Evrope, a vlasti u Atini i Madridu takođe su prigušile božićnu rasvetu kao znak nesigurnosti i strahovanja od budućnosti.
Štednja je, ipak, inspirisala dovitljive. Umetnici pozvani da pomognu da grad deluje veselije okačili su raznobojne kišobrane sa svetlima koja se pale i gase nad prometnim centralnim gradskim Trgom Čile.Širom grada, prolaznicima se dele svetlucave značke kao doprinos božićnoj rasveti.
U Portugalu božićni ukrasi nisu jedino na čemu se štedi. Vlada će ove godine zadržati polovinu godišnjeg božićnog bonusa većine radnika – koji je u vrednosti jedne mesečne prosečne plate – kao jednokratni porez koji bi trebalo da doprinese rešavanju problema velikog duga zemlje. U Atini, u kojoj su se zbili nasilni protesti protiv vladinih mera štednje, vlasti pokušavaju da se organizuju posle raskošnog trošenja ranijih godina. Gradske vlasti navode da će božićni i novogodišnji budžet biti desetina prošlogodišnjeg i da će za praznik izdvojiti 200.000 evra. Toliko je prethodna gradska administracija potrošila samo na centralnu jelku u gradu koja je zapaljena prilikom protesta u decembru 2008.
U Španiji, gde je stopa nezaposlenosti 21,5 odsto, vlasti Madrida takođe su smanjile sezonske troškove, korišćenjem dela prošlogodišnje dekoracije duž gradskih avenija i manjeg broja sijalica. Planirani božićni budžet od 2,5 miliona evra je za 15 odsto manji od prošlogodišnjeg.
Navike i očekivanja menjaju se i u Irskoj, gde je era raskošnih božićnih zabava i darežljivih poklona postala prošlost. „Kompanijama je neprijatno da troše novac na zabave u trenutku kada otpuštaju ljude, a to će se dalje pogoršati 2012“, smatra katolički sveštenik Šon Hili, koji vodi lobi grupu za borbu protiv siromaštva pod nazivom Socijalna Pravda Irska. Predviđa će da će Irci za Božić ove godine potrošiti 9,4 odsto, a Portugalci 7,8 odsto manje nego 2010, pokazalo je nedavno istraživanje konsalting firme Deloit. Ipak, ti procenti deluju skromno u odnosu na podatke iz Grčke, čiji će građani prema očekivanjima božićne troškove ove godine smanjiti za 25 odsto.
Ipak, neke evropske zemlje predstavljaju drastičnu suprotnost trendu štednje. U Nemačkoj, najbogatijoj zemlji Evrope, praznično trošenje je ove godine veće za oko pet odsto.Znakova da mere štednje kvare Božić nema ni u Švedskoj i Danskoj, zemljama koje nisu deo zone evra. Međutim, njihovi susedi Finci, koji jesu deo zone evra, ove godine će za Božić potrošiti prosečno 492 evra manje po osobi, navodi najveća skandinavska banka Nordea.
U Italiji, nove mere štednje koje se očekuju pre Božića bacile su senku na praznik. Ipak, istraživanja su pokazala da Italijani još neće stezati kaiš. Vertur, jedna od najvećih turističkih firmi u Italiji, navodi da su rezervacije za vrhunac sezone za Novu godinu na nivou prošlogodišnjih, čak i za Egipat, gde su novi sukobi u Kairu odvratili mnoge koji su planirali da posete tu zemlju.
