Kako izaći na kraj sa tvrdoglavim detetom
„Mama, neću da se kupam“, „Neću jesti ako mi staviš grašak u tanjir!“, „Hoću sok! Daj mi sok! Daaaj!“ Hmmm….zvuči poznato?
Snažnu volju deteta neretko ćemo okarakterisati kao tvrdoglavost. Istina, sva deca (pa i mi veliki) su ponekad tvrdoglava, neka više od drugih, ali svako dete će u nekom trenutku pokazati snažnu volju da dobije ono što želi. Ipak, neka deca znaju biti jako uporna u ostvarenju svojih želja i prohteva, pa se između njih i roditelja vodi stalna borba. Često roditelji na takve situacije reaguju ljutnjom jer smatraju da takvo ponašanje deteta dovodi u pitanje njihov autoritet. Međutim, ljutnja u takvim okolnostima može biti potpuno kontraefektivna.
Iako roditelji ovu osobina kod dece često vide upravo kao negativnu, tvrdoglavost ne mora nužno biti negativna. Pokušajte je posmatrati na malo pozitivniji način. Dečja tvrdoglavost često predstavlja način na koji dete pokazuje da zna šta želi i da se zna brinuti za sebe, kao i da može izraziti svoje misli i uverenja. „Tvrdoglavo ponašanje“ deci daje osećaj kontrole nad situacijom, što uveliko potiče njihovo samopouzdanje. Roditelji bi trebali pokušati razumeti razloge takvog ponašanja, koje može imati niz uzroka. Oni mogu varirati: od iracionalnog straha od promena pa do jednostavnog dečjeg buntovništva.
U suočavanju sa dečjom tvrdoglavošću roditelji imaju nekoliko opcija. Ako se radi o pitanju sigurnosti deteta, tada se detetu treba snažno suprotstaviti (npr, ako neće da siđe sa jako visokog zida) jer bi popuštanje stavilo dete u opasnost. Kada kažemo snažno, pri tome nipošto ne mislimo na ljutnju ili kaznu, već na odlučno, jasno i argumentovano pojašnjenje detetu zašto je važno da postupi na traženi način. Pri tome uvek treba pojasniti posledice tvrdoglavog ponašanja (npr. pad sa zida i opasnu povredu). Sa druge strane, ako se ne radi o ozbiljnom problemu i opasnoj situaciji (npr. neće jesti grašak) mnogo je bolje pregovarati sa detetom i naći kompromis (npr. spanac za ručak umesto graška). Kod takvog pristupa, dete će se samo povući shvativši da više nema razloga za pobunu.
Evo još nekoliko korisnih saveta u „borbi“ protiv tvrdoglavih glavica:
Identifikuje problem i uključite vaše dete u traženje rešenja. Vi ćete tako prestati biti „neprijatelj“, i dete će uvideti da ste oboje na istoj strani.
Ako želite da vaše dete nešto učini, pokušajte mu to reći na vreme, tako da ga ne prekidate u nečemu drugom. To je veoma jednostavan i izuzetno uspešan način izbegavanja nepotrebnog sukoba.
Ako vaše dete ne voli promene, nagovestite i objasnite nadolazeću promenu u životu na vreme. Tako će dete imati dovoljno vremena razmisliti o onome što sledi, i znaće šta može očekivati. Informirasa deca su spremnija na saradnju.
Budite uporni u svojim zahtevima i postavljanju granica. Nemojte moliti za uslugu, već jasno izrecite kakva su pravila ponašanja. Pri tome, budite jasni i u posledicama prelaska zacrtanih granica ponašanja.
Imajte na umu da svi zahtevi prema detetu trebaju biti razumni, objektivni i razumljivi za dete.
Uvek pohvalite i nagradite (poljupcem, osmehom…) svako dobro ponašanje deteta. Uvek recite „Bravo!“ umesto „Jesam li ti rekla…“
Ne osuđujete tvrdoglavost. To znači da vaše dete dobro zna šta želi, a to im zapravo i želimo u životu.
