Tinejdžeri u Srbiji sve „napredniji“
Svaki šesti tinejdžer u Srbiji puši, svaki drugi se bar jednom napio, a 15 odsto njih je probalo neku drogu, pišu Novosti.
I u seksualnom ponašanju mladi su prilično ”napredni”: u intimne odnose, u proseku, stupaju u 16. godini, a prema nekim istraživanjima, svaka 10. devojčica između 13. i 15. godine misli da prekid trudnoće predstavlja metod kontracepcije.
To je, valjda, i jedan od razloga što je, prema zvaničnoj evidenciji Instituta za javno zdravlje Srbije, među 22.092 žene koje su prošle godine otišle na abortus, oko 970 (4,4 odsto) bilo mlađe od 20 godina.
Ništa od ovoga, ma koliko bili zabrinuti, roditelji neće moći da saznaju iz zdravstvenog kartona svoje dece. Jer, posle izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, stariji od 15 godina od sledeće godine imaju pravo na privatnost medicinske dokumentacije. A, lekar će moći da obavesti roditelje mimo volje mladog pacijenta, samo ako proceni da su zdravlje i život deteta ugroženi.
Prema podacima ”Batuta”, u Srbiji je seksualno aktivno 29 odsto mladih između 15 i 19 godina, što je za 10 odsto više nego 2000. godine.
„Devojke koje su postale seksualno aktivne pre 16. godine života, u dvostruko su većem riziku od pojave raka grlića materice do 50. godine života,“ kaže za ”Novosti” dr Katarina Sedlecki, načelnik Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za majku i dete. „Osoba tog uzrasta ima pravo da prekine trudnoću bez znanja roditelja. Tako treba shvatiti i ovaj zakon, koji od lekara očekuje ulaganje većih napora u savetovanje mladih, a od roditelja da zasluže poverenje svoje dece.“
Duvan, alkohol i psihoaktivne supstance, takođe, oštećuju zdravlje. Istraživanja ponašanja mladih, međutim, pokazuju da im ovi poroci nisu strani. Gotovo jedna polovina adolescenata (46 odsto) popušila je bar jednu cigaretu, a 16,8 odsto njih probalo je duvan već sa 13 godina. Adolescentima nije strana ni čašica. Devet od 10 mladih bar jednom tokom života popilo je jedno ili više alkoholnih pića. Čak jedna četvrtina mladih starosti 16 godina priznaje da su alkohol koristili 40 i više puta, što se tumači kao da redovno piju.
„Zabrinjavajuće je to što je alkohol toliko prisutan da mladi ne primećuju da je problem ako rano počnu da piju,“ kaže za ”Novosti” Spomenka Ćirić-Janković, psiholog, iz preventivnih programa ”Korak po korak”, koji se bave borbom protiv bolesti zavisnosti. „U našoj sredini postoji negativna predrasuda među roditeljima – bolje da dete pije i puši nego da se drogira. Istraživanja, međutim, pokazuju da oni koji rano počnu da puše i piju, kasnije lakše posežu i za drogama. Neku od droga kod nas je bar jednom probalo 15,1 odsto učenika prvog razreda srednjih škola. Među onima koji prizanaju da su probali marihuanu, čak 48,8 odsto je prvi ”džoint” popušilo već u petnaestoj godini.“
SEOSKA MLADEŽ MANjE PIJE Mladi iz seoskih sredina ranije počinju da puše od svojih vršnjaka u velikim gradovima. U 13. godini, pa i ranije, počinje da puši 2,3 odsto tinejdžera sa sela. Psiholog Spomenka Ćirić-Janković kaže da je to posledica činjenice da u tim sredinama roditelji i nastavnici nisu dovoljno edukovani o štetnosti duvana. Sa alkoholom je drugačije. Seoska mladež se duže i u većem broju drži podalje od čašice nego vršnjaci u gradovima. A, u selima je manje zastupljena i upotreba marihuane i drugih droga.
