Opada li poverenje u evro?
Poverenje u evro među Nemcima opada – kod 71 odsto ono je nisko ili ga uopšte nema. Pretnju po štednju u jedinstvenoj evropskoj valuti vidi čak 86 odsto Nemaca.
Uzrok je jasan – rastući državni dugovi problematičnih zemalja su kamen oko vrata zone evra, pa zato nije racionalno držati sva “jaja u jednoj korpi”. Ipak, nije li rano Evropljanima da otpisuju evro?
“Pogrebna raspoloženja” posebno su jaka na jugu zone evra, gde ulagači zatvaraju račune u banci u žure da prenesu novac u Švajcarsku, Nemačku ili Englesku. Da li su opravdani strahovi običnih ljudi?
Ekspert Aleksej Kuznjecov smatra da je jedan od razloga pada poverenja u evro – propaganda koja se vodi na televiziji i u novinama o tome da je u zoni evra sve vrlo loše. U njoj je zaista mnogo problema. Svetska ekonomija tek je počela da izlazi iz globalne krize i bilo bi čudno očekivati da će u zoni evra biti sve odlično.
Što se tiče uloga i u kojoj valuti da se drže, te kuda investitori da “beže” – čini se da je za sada švajcarski franak prilično dobar aktiv, ali to nije dugoročna tendencija. Najverovatnije će investitori morati da “trče” iz jednog aktiva u drugi. Nemci, za razliku od mnogih drugih partnera iz zone evra, tobože ne bi trebalo da se žale. Grci, Portugalci ili Španci drže ušteđevinu ne samo u švajcarskim, već i u nemačkim bankama u hartijama od vrednosti, podržavajući samim tim stabilnost nemačke ekonomije.
Nemačku su početkom krize veoma kritikovali zato što je svim snagama čuvala radna mesta. To je protivrečilo kanonskim pogledima da u uslovima krize treba terati ljude na ulicu zato što su balast preduzećima. Zašto se sada Nemačka jedina od velikih zemalja EU više ili manje uspešno razvija?
Kuznjecov smatra da je razlog upravo to što su ljudi sačuvali radna mesta. Ljudi formiraju unutrašnju potražnju. Nemačka se poslednjih godina razvijala na račun izvoza. A sada kuda sa izvozom – u Grčku ili u druge južnoevropske zemlje?
Sada izvoz ne može da vuče ekonomiju. Nemci zato imaju unutrašnju potražnju. I ispalo je da su učenici američkih ekonomskih škola savetovali da se radi jedno, a Nemci su krenuli svojim putem. I bili su u pravu.
