Rendgen ne spašava život?

Osobe koje su rendgenski snimane u cilju otkrivanja eventualnog raka pluća, nemaju ništa bolje izglede preživljavanja tokom četiri godine nego one koje nisu podvrgnute tom pregledu, poručuju američki stručnjaci sa Univerziteta Minesote.
 
Ovaj zaključak bazira na rezultatima studije, obavljene na 150.000 učesnika, od kojih su polovinu činile žene. Oko 10 odsto učesnika su bili pušači, a ostali su bili gotovo ravnomerno podeljeni na bivše pušače i one koji nikada nisu pušili, izveštava AFP. 

Učesnicima je ponuđeno da im se napravi rendgenski snimak pluća ili da ne budu podvrgnuti bilo kakvom snimanju. Posle četiri godine praćenja, utvrđeno je da je nešto više slučajeva raka pluća ustanovljeno u grupi onih koji su snimani, nego u drugoj grupi, ali da nije bilo znatnije razlike u učestalosti umiranja od ove bolesti između dve grupe. U grupi snimanoj rendgenskim zracima, je otkriveno 1.696 slučajeva raka pluća, a u nesnimanoj grupi 1.620. U grupi snimanih je u četvorogodišnjem periodu registrovano 1.213 smrtnih slučajeva od raka pluća, a u drugoj grupi 1.230. 

Rezultati ukazuju da rendgensko snimanje, istina, omogućuje da se utvrdi nešto više slučajeva raka, ali ta dijagnoza nije dovoljno rana da bi omogućila duže preživljavanje. 

S druge strane, jedna američka studija iz novembra prošle godine je utvrdila da je kod tekućih i bivših teških pušača, smrtnost od raka pluća manja za 20 odsto kada je bolest dijagnozirana kompjuterskom tomografijom, odnosno CT skenerom sa niskom dozom zračenja, nego kad je dijagnozirana rendgenskim snimkom. 

CT skenerom se za sedam do 15 sekundi obezbeđuje više snimaka kompletnih pluća, dok se korišćenjem rendgena dobija samo jedan snimak.