Sudbina Pavićevih romana u Srbiji

Tokom 2010. i 2011. godine širom sveta pojavila su se nova ili obnovljena izdanja knjiga Milorada Pavića. Reč je o dvadeset prevoda.  U Srbiji je situacija drugačija.

U Rusiji su izašli romani „Predeo slikan čajem”, „Unutrašnja strana vetra”, „Poslednja ljubav u Carigradu”, „Kutija za pisanje”, „Zvezdani plašt”, „Drugo telo” i zbirka pripovedaka „Raznobojne oči”.

U Americi su se u okviru Kindl elektronskih izdanja na amazon.com pojavili „Unikat”, „Plava sveska” i „Drugo ­telo”, a tokom jeseni se očekuje multimedijalno izdanje „Hazarskog rečnika” koje će sada biti dostupno širom sveta u digitalnoj formi.

Slovaci su u okviru izdavačke kuće „Slovart” štampali „Predeo slikan čajem” i „Veštački mladež”. Grci su objavili zbirku priča „Dve lepeze iz Galate”, a u Vilnusu, u Litvaniji izašao jeHazarski rečnik. Azerbejdžan je objavio „Ha­zar­ski rečn­ik”, jubilarno izdanje, sa slikom spomenika Miloradu Paviću u Tašmajdanskom parku.

Gruzijci su u Tbilisiju izdali „Unutrašnju stranu vetra” i „Hazarski rečnik”, dok su Turci obnovili „Hazarski rečnik” štampajući ga sada kao androgino izdanje (ujedinjeni muški i ženski primerak) sa autorovim predgovorom.

Pojavljivanje „Hazarskog rečnika” u Indoneziji, pratila je burna književno-piraterijska priča.

„U Srbiji je u vezi sa pitanjem Pavićevih knjiga potpuno druga situacija”, kazala je Jasmina Mihajlović piščeva supruga.

„Zbog neprimereno dugog trajanja ostavinske rasprave izazvanog reformom sudstva, do sada je objavljeno jedino novo izdanje „Kratke istorije Beograda” (Dereta) i Pavićev prevod Puškinovog „Evgenija Onjegina”, dok će se za Sajam knjiga konačno pojaviti u izdanju Zavoda za udžbenike „Hazarski rečnik”,„Unutrašnja strana vetra” i „Drugo telo”, romani kojih već  više od godinu dana nema na maternjem jeziku. Slična srpsko-svetska situacija je i sa Pavićevim posthumnim pozorišnim životom. Tokom 2010. i 2011. izvedene su premijere u Moskvi, Bukureštu i Prijedoru. Moskva je u formi mjuzikla izvela dramu „Krevet za troje”, Teatar Mik iz Bukurešta je dramatizovao „Zvezdani plašt”, dok je Gradimir Gojer, sarajevski reditelj, postavio u Prijedoru predstavu Ö°’Petkutin i Kalina – Play Pavich’, zasnovanu na dramatizaciji celokupnog Pavićevog dela”, kazala je Jasmina Mihajlović.

Interesantan je i multimedijalni ruski projekat „Hazarski rečnik – uživo”, predstavljen na Sveruskom festivalu nauke u Moskvi ove godine. To je koncept prilaska ovom romanu sa modernog lavirintskog stanovišta koji podrazumeva arhitekturu, kompjuterske igre, pozorište, film, muzeološki prilaz.