Stres glavni krivac mnogih oboljenja
Čovek je često izložen različitim stresnim situacijama koje ga direktno ili indirektno ugrožavaju. Zato ljudski organizam ima sofisticirane odbrambene mehanizme koji se munjevito pokreću u stanjima ugroženosti.
Zahvaljujući ovim mehanizmima, ljudi bez većih posledica savladavaju akutni stres, čak i kada je visokog intenziteta. Problem su, međutim, ponavljane stresne situacije ili prisustvo stalnog (hroničnog) stresa, pa čak i kad je on niskog intenziteta, objašnjava Branislav Antić, neurohirurg sa Vojnomedicinske klinike u Beogradu i urednik sajta Bol.rs.
Kod hroničnog stresa, odbrambeni mehanizmi su stalno ukjučeni, tako da se vremenom iscrpljuju i dovode do mnogih štetnih promena u organizmu. Na taj način pojava koja se opisuje kao hronični stres pretvara primarno odbrambenu reakciju u suprotnost – opasnost po čoveka.
Ono što su brojna naučna istraživanja potvrdila tokom prethodnih 40 godina jeste da su iznenadnim bolestima, poput infarkta miokarda, prethodila burna događanja u životu obolelog, iako to nije uvek bilo vidljivo. Naime, dugotrajna i snažna emocionalna stanja mogu da preusmere fiziološke procese organizma ka patologiji.
Prema nekim teorijama, određeni tipovi ličnosti imaju veću sklonost ka pobrojanim bolestima. Smatra se da osobe koje zavise od drugih imaju veće šanse da obole od ulceroznog kolitisa, da hipertenzija češće pogađa one koji potiskuju bes i samo na prvi pogled deluju smireno, a da se astmatičari pasivno predaju sudbini.
