Srpski patent: Platforma za branje voća na visini

Tačno tri godine posle početne zamisli Miloš Jovanović je završio prvu seriju od deset traktorskih platformi za branje voća na visini, i sve prodao. U toku je izrada druge, od 40 komada, a konstruktor iz Čačka odlučio je da zaštiti svoj pronalazak i kompletnu dokumentaciju predao Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu.
 
Inovator je, usput, dokazao da je bez ičije finansijske ili stručne pomoći moguće stvoriti vrhunski proizvod i odmah ga prodati na tržištu, i to bez ijednog dinara uloženog u reklamu. Čitavu konstrukciju i dizajn osmislio je na svom računaru i prikazao na internet-stranici www.nine.rs, dok pri izradi koristi usluge jedne zanatske radnje u Čačku.
 
– Početnu seriju prodao sam tako što su voćari u čačanskom kraju jedan od drugog čuli za moj novitet – kaže Jovanović za „Politiku“, i prvi put u javnosti opisuje pojedinosti ovog posla.
 
Platforma se uz nosač postavlja na traktor, namenjena je za branje voća na visinama iznad dva metra i nosi dvojicu ili četvoricu radnika. Pored nosača, ima kućište sa dva pokretna platoa. Na bokovima kućišta postoje otvori u koje su smešteni ti platoi, i izvlače se preko četiri para osovina sa točkićima. Tu su i dva zabravljivača kojima se platoi fiksiraju u željeni položaj. Na krajevima platoa je zaštitna ograda na koju su postavljeni nosači gajbi i ona istovremeno omogućuje da se berač popenje i na veće visine. Krajnje ivice platforme su 340 santimetara, ukupna težina manjeg tipa (za dvojicu berača) 185, a većeg (za četvoricu) 263 kilograma.
 
– Naši voćari su do sada za branje na visinama mogli da koriste tri tehnike: penjanje na merdevine, penjanje na stablo, ili specijalnu korpicu na vrhu štapa. Kod tih rešenja ne postoji mogućnost odlaganja voćki u ambalažu već se najpre beru u kofe pa odatle prebacuju u gajbice što komplikuje i usporava posao. Pored toga, berač koji se uzverao na stablo nikad nije siguran na njemu, merdevine se ne mogu postaviti na terenu pod nagibom, dok branje pomoću korpice na štapu oštećuje plod – veli Jovanović.
 
On ističe da u Srbiji dosad nije postojao domaći proizvod ovakve vrste, već su plantažeri visinske berače kupovali u Italiji, koja je vodeća država u svetu za voćarsku opremu. To su samohodni berači i vrede od 5.000 do 25.000 evra.
 
Jovanović je za svoje platforme „nine“ odredio cene od 320 i 440 evra, dok nosači dodatno koštaju 80, odnosno 160 evra. Zanimljivo je da su ove cene na ivici rentabilnosti.
 
– Vodio sam računa o platežnoj moći srpskih voćara, ali i o tome da ne bude kopiranja. I sada dobar bravar može da iskopira ove platforme ali nijedan ne može da proizvede po ovoj ceni jer će ga, recimo, samo farbanje koštati 150 evra.
 
U toku izrade platforme i provere učinka, Jovanović je utvrdio da jedan radnik na ovom platou ubere tri puta više voća nego njegov kolega koji koristi merdevine i kofu.
 
Pre pet godina, inače, Jovanović je proizveo i patentirao lance za cipele, radi bezbednog hodanja po klizavici, a konstruisao je i nekoliko drugih noviteta koji još nisu stigli do praktične izrade.