Sve manje mesa na trpezi
Na trpezi građana Srbije meso je prava retkost. Nekada se prosečno godišnje trošilo čak 65 kilograma mesa, a sada samo 34 kilograma. U Evropi prosek je 75 kilograma. Najgore je, ipak, to što je na meniju najčešće pileće ili svinjsko mesao, dok je kvalitetnije i skuplje juneće ili teleće u tanjiru uglavnom za pojedine praznike.
Godišnje broj grla opadne za tri do četiri odsto, a proizvodnja mesa je sa 600.000 tona pala na 450.000 tona. Početkom prošle godine u odnosu na isti period 2009. godine, broj goveda je za gotovo 64.000 grla bio manji, odnosno 6,4 odsto, a u štalama je i 25.200 manje krava i steonih junica.
Obori su u istom periodu ostali bez skoro 143.000 svinja, kao i 519.200 krmača i suprasnih nazimica. Kod živine se registruje najveći pad proizvodnje od čak 11,7 odsto. Srbija zaostaje i po potrošnji mleka za evropskim zemljama. Prosečno godišnja svaki stanovnik popije oko 56 litara, dok je u Evropi prosek 86 litara.
– U svim razvijenim zemljama učešće stočarstva u poljoprivredi je veoma veliko – kaže dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiju poljoprivrede. – Dok je kod nas taj procenat 40 odsto, u Belgiji je čak duplo veći. Trebalo bi registrovati komparativne prednosti određenih područja i shodno tome usmeriti podršku države. Uz povećanje broja grla, potrebna je i jača veza poljoprivrednika sa mlekarama, mesarama, jer tržište traži kontinuitet i kvalitet u snabdevanju. Naravno, uz ozbiljnu kontrolu. Takođe, treba uspostaviti paritete u proizvodnji mesa i mlijeka, kako bi se izbegle situacije poput onih da svinjsko meso bude na nivou pilećeg.
Prema njegovim riječima, neophodno je i da država maksimalno zaštiti domaću proizvodnju od trgovačkog lobija, koji uvozom jeftinijeg i nekvalitetnijeg mesa dovode srpske proizvođače u neravnopravan položaj.
– Stočarstvo je izuzetno ozbiljna proizvodnja i za njeno oživljavanje potrebno je od tri do pet godina – ističe dr Cijanović. – Država daje onoliko koliko ima, a u ovom trenutku je to skromno. Iskorak je napravljen poslednjih godinu dana kada su određena sredstva preusmerana u stočarstvo.
Stočni fond
U odnosu na prosek iz devedesetih godina, Srbija sada ima za 20 odsto manje goveda, svinja za 22 odsto, ovaca za 26, a živine za 22,7 odsto. Najgora situacija je kod priplodne stoke. U odnosu na 1990. godinu broj krava i steonih junica manji je za 28 odsto, a krmača i suprasnih nazimica za čak 60 odsto.
