Spas za decu sa urođenim manama
Dr Radoš Đinović, specijalista opšte i rekonstruktivne hirurgije operiše pacijente iz celog sveta. Godišnje se uradi do 350 operacija, na obuku dolaze lekari iz inostranstva.
Nigde u svetu, osim u Beogradu ne rade se sve operacije urogenitalne rekonstruktivne hirurgije. Pacijenti su odrasli, ali i deca sa urođenim manama. Zahvaljujući tim intervencijama, ona nastavljaju život, ne razlikujući se više od svojih vršnjaka.
Putem, koji je utabao velikan srpske urologije, akademik Sava Perović, nastavio je mladi beogradski hirurg, dr Radoš Đinović. Po ugledu na svog učitelja, putuje po svetu na zakazane intervencije, ali sve češće, inostrane pacijente operiše u srpskoj prestonici.
* Fondacija Save Perovića, sa sedištem u Beogradu, čiji ste predsednik, je cenjeni centar urogenitalne rekonstruktivne hirurgije?
– To je jedini svetski centar u kome se izvode svi zahvati iz oblasti pelvične urogenitalne rekonstruktivne hirurgije. Naši pacijenti su odrasli, ali i deca sa urođenim manama. Izvode se i operacije promene pola. Planiramo da Fondacija postane centar za edukaciju, a već sada, brojni lekari iz sveta svakodnevno dolaze da posmatraju operacije i uče. Oko 30 potpuno inovativnih hirurških tehnika plod su rada akademika Perovića, izuzetno kreativnog i genijalnog čoveka.
* Koje probleme najčešće rešava ova oblast medicine?
– Kod dece urođene anomalije, koje su dosta česte, najčešće je u pitanju urogenitalni trakt. Odrasli pacijenti mahom dolaze zbog oštećenja mokraćne cevi iz različitih razloga. Uglavnom je uzrok jatrogeni (kao neželjeni efekat lečenja), a, zahvaljujući širokoj primeni antibiotika, nešto ređe nego ranije, prouzrokovan infekcijama.
* Osim uretralne hirurgije koje još zahvate primenjujete?
– Hirurški lečimo oboljenja muškog polnog organa, Peronijevu bolest koja je relativno česta, probleme sa erekcijom… Kod žena, nakon porođaja neretko se javlja oštećenje vaginalnih i zidova bešike, porođajnih kanala, generalno. Dešava se, naime, da se oni ne vrate u stanje od pre prođaja, nego dolazi do njihovog slabljenja. Nastaju takozvana cistokela i rektokela (spadanje bešike i debelog creva). To je česta pojava, baš kao i inkontinencija. Ogroman broj žena doživotno nosi uloške zbog nevoljnog umokravanja, iako se to može rešiti relativno jednostavnim metodama. Radimo i operacije promene pola, ali je to ekstremno retka patologija, u razmeri jedan prema 30.000 ljudi.
* Koje su specifičnosti operacija kod dece?
– Kod dečaka je najčešća hipospadija. Javlja se kod jednog na 300 mališana. U pitanju je poremećaj u razvoju polnog organa, prvenstveno mokraćne cevi, mada su i ostali elementi abnormalni. Otvor mokraćne cevi je nešto niže pozicioniran, pa umesto da se nalazi na vrhu glansa, on je ispod njega, ili na samom telu penisa. Ova, veoma česta anomalija, ima veliki broj varijacija, i jedini način lečenja je hirurški. Nikad, recimo, nećete sresti dve identične hipospadije. Svaka je malo drugačija i ako se striktno držimo određene tehnike, imaćemo dosta komplikacija. Jednom sam grubo izbrojao više od 70 različitih stanja koja tretiramo. Ako se to pomnoži sa određenim brojem varijacija za svaku operaciju, dobija se jako veliki broj procedura.
* Da li su urođene anomalije podjednako česte kod oba pola?
– Kod dvojčica su ređe. Takođe se javljaju epispadija, ekstrofija, kloaka, urogenitalni sinus, neka stanja interseksualiteta; kad su deca rođena sa ambivalentnim genitalijama. Pod uticajem hormona u fetalnom periodu, formiraju se genitalije koje nisu tipično muške, niti ženske, nego „nešto između“. Te anomalije su, baš kao i njihovo lečenje, izuzetno složene, ali, na sreću i veoma retke. Kod devojčica, anomalije bubrega, mokraćnih i bubrežnih kanala, češće su nego na spoljnim genitalijama.
* Da li je moguće da ova subspecijalnost medicine nigde u svetu, pa ni kod nas, nije zvanično registrovana?
– Da. Ovo je granična oblast između rekonstruktivne hirurgije i urologije. A, svaka granična oblast, zainteresuje manje ljudi, nego „čiste“ specijalnosti. Mi smo imali genija, profesora Perovića. Upravo zato, svet gleda na Beograd, kao na centar u ovoj oblasti.
* Kako gledate na budućnost urogenitalne hirurgije?
– Sve više se stiče svest o tome da ova zasebna oblast hirurgije zahteva i posebnu obuku. Ako ste prošli edukaciju u urologiji, ili dečjoj hirurgiji, ipak niste mogli da steknete iskustvo za rešavanje svih urogenitalnih problema. Zvuči neverovatno, ali širom sveta to je nerazvijena oblast hirurgije. Nas je, međutim, profesor Sava Perović bukvalno zasipao znanjem. U Srbiji se obučavaju lekari iz mnogih zemalja Indije, SAD, sa Tajlanda, iz Koreje, Portugala, Italije, Španije.
