Surogat muškarci sve traženiji
Seksualni terapeuti razgovaraju sa svojim pacijentima kako bi im pomogli da se suoče sa svojim problemima i poboljšaju svoj seksualni život. Međutim, nekima je potrebno više od terapije razgovorom. Neophodna im je praksa u spavaćoj sobi, ali nemaju partnera kom bi mogli da se obrate za pomoć.
Zbog toga su neki seksulani tarapeuti počeli da pružaju usluge surogat partnera – pomažu pacijentima kroz “direktan” pristup, što uključuje i seksualne odnose.
Upotreba surogat partnera naročito je u porastu među ženama koje fizičko ili mentalno zdravlje sprečava da uživaju u zdravom seksu.
Šai Rotem iz Los Anđelesa bavi se ovim poslom već 14 godina i radi sa ženama koje imaju stanje poznato kao vaginismus koje izaziva bolne odnose, zatim sa onima u 40 –im i 50-im koje su još uvek nevine i ženama koje su doživele neku seksualnu traumu.
Ovo zanimanje je kontroverzno, postavlja se pitanje njegove legalnosti, a sa sobom nosi i rizik od emocionalnog vezivanja pacijenta.
Terapija surogat partnera se pojavila još 70-ih, a poslednjih godina je postala veoma popularna. Sve je veća potražnja od strane ženskih pacijenata, a trend je po svemu sudeći postao internacionalan.
Kada je osnovana Klinika za seksualnu terapiju u Tel Avivu u Izraelu 1989. svi pacijenti su bili muškarci. Sada 40 odsto njih čine žene.
Surogat partneri rade sa svojim pacijentima na izgradnji komunikacijskih sposobnosti i samopouzdanja i pomažu im da budu opušteniji tokom fizičke i emocionalne intimnosti.
“Ovo je mnogo sigurnije od upoznavanja ljudi u baru”, rekao je Rotem. Njegove terapije počinju kontaktom očima i držanjem za ruku. Kako će se situacija razvijati zavisi od osobe do osobe. Obično traju između 3 i 6 meseci, odnosno ukupno oko 35 časova. Rotem smatra da je surogat partner uvek emocionalna podrška pacijentu, što je retko slučaj u pravim vezama u životu.
Ipak, neki seksualni tarapeuti smatraju da je surogat partnerstvo potpuno ilegalno i da se ni po čemu ne razlikuje od prostitucije. “Čak i kada posećujete surogat partnera ne možete biti sigurni da će vam to pomoći da izgradite realan odnos sa nekim drugim. Ta osoba je ipak plaćena da radi sve što se od nje zahteva”, rekao je Sari Kuper, bračni i seksualni psihotarapeut iz Njujorka.
“Uvek postoji šansa da se pacijent emocionalno veže i da to samo još dodatno oteža stvari”, dodao je.
Međutim, Rotem smatra da je i vezivanje deo terapije, ali da je pacijet uvek svestan da je ta veza privremena.
“Ako neko ispolji emocije to je zaista veliki napredak, jer te osobe obično i jesu imale problem sa zaljubljivanjem i pokazivanjem osećanja”, rekao je Rotem.
