Kako ući u ekskluzivne klubove poput Rotary-ja?
U Nemačkoj se otvorio 1000. Rotary Club. Njegova tajanstvena aureola jednostavno je neodoljiva. Oni koji mu ne pripadaju čeznu za članstvom i privilegijama koje ovaj klub osigurava, dok oni koji imaju člansku iskaznicu uživaju veliki ugled u društvenim krugovima.
Uprkos decenijama postojanja ekskluzivne klubove nije prekrio veo prašine te ni u kojem pogledu nisu izgubili svoj šarm. Kritičari im rado pripisuju manjak ekskluzivnosti i „mlade krvi“, ali klubovi kao što je Rotary ili Lions Club postaju sve popularniji, piše Dojče vele, a prenosi metro-portal.hr.
Rotary Club
Nedavno je tako i Študgart dobio svoj Rotary Club. Organizacija u Nemačkoj trenutno broji 51.148 članova, a sudeći prema dosadašnjim trendovima očekuje se kontinuirani porast ove brojke. Postoji razlika između Rotary Cluba i Rotary International Clubova, gde se koristi nemački i engleski jezik, budući da je većina članova stranog porekla.
U celom svetu više od 1.2 miliona ljudi učlanjeno je u 33.000 „Rotaryija“. Reč je uglavnom o direktorima ili vodećim osobama u firmama, ali klub nije preterano izbirljiv po pitanju profesionalne orijentacije. „Ne oslanjamo se isključivo na akademičare“, naglasila je Suzana Batner, portparol „Rotaryija“ za Nemačku i dodala da njen klub pokušava postići svojevrsnu poslovnu ravnotežu. Tako se u pravilu iz svake delatnosti bira jedan predstavnik.
Proces postajanja članom nešto je komplikovaniji. Ovom klubu ne može se samoinicijativno pristupiti. Samo etablirani članovi mogu predložiti kandidate za pristupanje. Potom sledi određeni postupak kojeg vodi odbor za primanje novih članova. Tek nakon što se odbor pozitivno izjasni o određenom kandidatu, osoba ima pravo pristupanja. Novčani doprinos pri samom pristupanju klubu nije nužan, ali godišnje su članovi obavezni plaćati članarinu, čiji iznos klubovi samostalno određuju.
Od 1989. vrata ovog kluba otvorena su i za žensku populaciju. Ovu privilegiju trebalo je i sudski izboriti, ali u međuvremenu je svaki šesti član žena. Pod parolom „Service Above Self“ ( Usluga ispred svega) Rotary se posvetio humanitarnom radu. Glavni projekt kluba je borba protiv dečje paralize. Članovi su i volonterski angažovani za mir, poboljšanje međunarodnih odnosa te poticanje mladih. Na primer, svake godine 800 studenata primi stipendiju ovog kluba za jedan semestar u inostranstvu.
Ali uprkos brojnim humanitarnim akcijama s ovakvim klubovima uglavnom se pojavljuju poprilično negativne asocijacije. Prevladava utisak zatvorenog, samog sebi dovoljnog, elitističkog društva. „Klub se uglavnom povezuje s grupama koje u prvi plan stavljaju praćenje i ostvarenje vlastitih interesa. Suzana Batner odlučno negira ovakve komentare.
Članovi Rotaryija sastaju se jednom nedlejno u svom klubu, koji se većinom nalazi u hotelima ili luksuznim odmaralištima. Na tim sastancima članovi slušaju predavanja o aktualnim temama ili pak o određenim poslovnim temama kojima se bavi ostatak kluba. Postoji obaveza pohađanja sastanaka, tako da članovi trebaju učestvovati na najmanje polovini klupskih druženja.
Lions Club
Lions Club je takođe humanitarni elitni „uslužni klub“, čiji je moto „mi služimo“. Jedan od najvećih projekata ovog kluba je pomoć slepima. Lions Club ima 1.4 miliona članova, a u Diseldorfu 1951. osnovana je prva nemačka verzija. Trenutno se Nemačka ponosi s 49.892 člana okupljena u ukupno 1484 klubova.
Novi članovi primaju se putem preporuke. Ali zainteresovani se uvek mogu obratiti najbližem klubu. Nakon toga sledi jedna vrsta upoznavanja, a potom članovi kluba odlučuju o prihvaćanju ili odbijanju „novaka“. Odluka pak mora biti jednoglasna. Cilj je ipak održati klub što manjim i osobnijim da se u celom konceptu ne bi izgubio pojedinac. Ako broj članova prebrzo raste, savetuje se cepanje jednog kluba u dva.
Članovi su na godišnjem nivou obavezni plaćati određenu svotu novca. Uz tu članarinu odvajaju dodatni novac za klub, zavisno o vlastitim mogućnostima. Ta sredstva koriste se za sprovođenje socijalnih projekata. Članovi se sastaju otprilike jednom mesečno, što je i za najzaposlenije „lavove“ izvodivo. I Rotary i Lion Club održavaju svoje sastanke u određenim elitnim kafićima ili hotelima. Na dnevnom redu su tada predavanja određenih stručnjaka ili pak planiranje zajedničkih putovanja.
„Uzajamno potpomaganje, odnosno korištenje klupskih veza za ostvarivanje lične koristi potpuna je besmislica“, komantariše Stolternberg, portparol „Lionsa“ za Nemačku. „Lionovi članovi su poslovno vrlo uspešni ljudi i takvo što im ne treba. Prijateljstvo i humanitarni angažman prioriteti su ovog kluba“, tvrdi Stolternberg.
Soho House
Potpuni novitet u svetu luksuznih klubova predstavlja berlinski „Soho House“. Inspirisani engleskih primerom starih privatnih klubova ovde se okupljaju kreativci, umetnici i muzičari te uživaju u ležernoj atmosferi te pogledu na svoj grad. Klub se nalazi u centru Berlina u nekadašnjem sedištu stranke SED u bivšem DDR-u.
Na svojih osam spratova Soho House nudi svojim članovima mnoge aktivnosti, tako se ovde može plivati, trenirati u različitim sportskim disciplinama, jesti, gledati filmovi ili pak družiti s ostalim članovima. Soho ima svoje klubove u Londonu, Njujorku i Holivudu.
Postupak primanja „prinove“ ne razlikuje se bitno od postupka ostalih elitnih klubova. Ko želi biti primljen mora se prijaviti, a preporuke dvojice članova trebale bi uveriti ostatak kluba. Formira se 40-člani odbor koji tokom tri meseca odlučuje kome će odobriti, a kome odbiti pristup klubu.
Prilikom otvaranja Sohoa građani su bili izrazito skeptični. Smatrali su da ovakav tip kluba u Berlinu nema budućnosti. Ali već je prve godine Soho razuverio skeptike te sakupio 2.000 članova. Kriza se u ovim krugovima ne oseća. Svaki „Sohoovac“ godišnje članstvo plaća najmanje 900 eura, a interes stalno raste.
