Učestali napadi na zdravstvene radnike u Srbiji
Prebijanje, nasrtanje i vređanje gotovo da su postali svakodnevna pojava po bolnicama širom Srbije.
Nasilje nad zdravstvenim radnicima ne može da se spreči, ali može da se leči. Trebalo bi svi da dobiju status službenog lica, naročito oni koji se bave urgentnom medicinom. Od toga, međutim, nema ništa, osim predloga. Ljudi koji su povređeni ili iznenada bolesni jednostavno su iznenađeni tim stanjem, pa su nervozni. To, međutim, ne opravdava ni njih, a ni rodbinu, da napadaju ljude koji im najbrže što mogu i najkvalitetnije pomažu, kaže Nenad Ivančević, direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
Fizički napadi nisu toliko učestali, ali verbalnih ima svakodnevno. Kad god se nešto dogodi, bilo da je fizički ili samo usmeno, odmah obaveštavamo policiju, kako bi se napravio zapisnik. Ništa ne prepuštamo slučaju. U poslednje vreme čak nam toliko i ne diraju ekipu, ali su nam zato automobili na meti. Njih razbijaju, ističe dr Ivančević.
Ništa manje nasilja, šamaranja i pesničenja nema ni u dečjim bolnicama. Pojedine su uvele i obezbeđenje ispred samih pedijatrijskih ambulanti. Naročito kada su u pitanju noćna dežurstva.
Ljudima se minuti čine kao sati, a bolestan čovek može da bude neraspoložen, ali ne sme tako da se ponaša, naglašava dr Ivančević.
