Kulturno nasleđe i institucije u Srbiji još nisu postali brendovi
Bugari imaju urađenu mapu za sve destinacije koje su namenjene kulturi, na kojoj je izdvojeno više od pet stotina mesta u njihovoj zemlji koje turisti mogu da obiđu. Taj projekat je u našoj zemlji u povoju, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka trenutno istražuje kulturne potencijale u jugoistočnoj Srbiji koji mogu da se upotrebe za kulturni turizam.
Istraživanje “Kulturna politika sa akcentom na kulturnom turizmu u jugoistočnoj Srbiji” će biti završeno u januaru sledeće godine, tada će izaći i publikacija u kojoj će biti predstavljena kroz tekst i fotografije sva kulturna dobra u ovom delu naše zemlje, uz njihovu promociju preko kulturno-turističkih mapa. Putevi kulture će prvi put biti brendirani na nov način tako što će biti ispričana bajkovita priča o njima (“stori teling”). U Zavodu kažu da je problem to što se Srbija još nije prebacila na savremeni način brendiranja. Kod nas se brend i dalje doživljava kao znak (logo) ili slika, dok je u svetu jako popularna priča poput onih koje su se nekad pričale uz vatru: uhvati se zanimljiva nit i onda se priča priča (mitovi, legende, lokalne priče) o tome kako je nastao neki spomenik.
Narodni muzej u Valjevu među prvima je iskoristio priču za promociju onoga što se nalazi u njemu. Priča počinje od kamenog doba – u muzeju ljudi klešu kamen, čuje se zvuk udarca, a na malim ekranima emituje se rekonstriusan snimak kako je izgledao život u to vreme. Za prezentaciju se dosta koristi audio-vizuelno: u Valjevu je u 19. veku postojala jedna apoteka i ćerka tog apotekara je svirala violinu. Ulazna vrata te apoteke su preneta u muzej i kada se prolazi čuje se zvuk violine koji dolazi iza tih vrata.
U Zavodu kažu da su za turiste najatraktivniji razni putevi kulture, koji lako mogu da se brendiraju i privuku veliki broj ljudi. Već je poznata ruta “Putevima rimskih imperatora”, koja ima veliku šansu da se u godini hrišćanstva – 2013. (17 vekova od donošenja Milanskog edikta) ispromoviše.
Pored toga razrađeni su projekti tvrđave na Dunavu, putevi vina. U Zavodu kroz projekat “Kulturna politika sa akcentom na kulturnom turizmu” pronalaze šta još može tematski da se poveže. Imaju ideju da slovensku mitologiju upotrebe kao jedan od puteva. Prikupljaju literaturu o tome, tako da će Zavod možda uticati na to da uskoro turiste dočekuju babaroge, karakondžule, srpski zmajevi…
Po njihovom mišljenju, ipak je jako komplikovano da se put kulture pretvori u delo. Zavod može da osmisli rutu, ali ona može da zaživi tek onda kad lokalna samouprava i stanovništvo postanu svesni da je to nešto dragoceno, pa da sami otvaraju tematske restorane, pansione, prave suvenire…
