Srednje klase u Srbiji gotovo da nema
Tokom protekle dve decenije, srednja klasa u Srbiji gotovo da je nestala.
Prosvetni i zdravstveni radnici, nekada srednja klasa i praktično elita ovog društva, sada imaju tek prosečne plate u Srbiji.
Status onih koji su sa svojim prihodima mogli sebi da priušte kvalitetan život, prema proceni ministra za rad i socijalna pitanja Rasima Ljajića, izgubilo je oko milion zaposlenih u javnom sektoru i industriji.
„Realno gledano, ova kriza je najviše pogodila upravo taj srednji sloj, a to je oko milion ljudi. Siromašni su već siromašni, i tu nema dalje. Sa globalnom ekonomskom krizom koja je zakucala i na vrata Srbije na jesen 2008. godine, ovaj društveni sloj praktično je desetkovan“, kaže ministar Ljajić.
On objašnjava da je početak nestajanja srednje klase krenuo još devedesetih godina, sa sankcijama, bombardovanjem i tranzicijom koja je usledila. Ta srednja klasa ljudi koji su sebi svake godine mogli da priušte zimovanja, letovanja i kvalitetniji život sada se bukvalno gubi.
„Mi smo došli do toga da u Srbiji imamo jednu malu grupu bogatih i veliku grupu siromašnih, između kojih se vide samo obrisi srednjeg sloja koji nestaje“, objašnjava Ljajić.
Sa prosečnom srpskom platom koja je u junu bila 39.322 dinara, jedva da mogu da se pokriju osnovni troškovi života, pogotovo ako radi samo jedan član domaćinstva. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da jedno tročlano domaćinstvo za osnovne potrebe mesečno troši oko 50.000 dinara.
Precizne procene koliki su to prihodi koje bi jedna porodica morala da ima da bi se svrstala u srednju klasu, nema.
„To su domaćinstva, porodice čiji su prihodi značajno veći od prosečne mesečne potrošnje od 50.000 dinara. To bi mogao da bude iznos između 80.000 i 100.000 dinara. Po nekim mojim kriterijumima, to su recimo porodice koje mogu danas da letuju na moru, a nemaju tamo svoje kuće i vikendice. Oni po kupovnoj snazi ni izbliza nisu jednaki nekada jakoj srednjoj klasi koja je postojala u Srbiji, ali vode sličan kvalitet života“, objašnjava zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
On objašnjava da srednju klasu koju smo imali sedamdesetih-osamdesetih godina Srbija više nema, ni u pogledu masovnosti ali ni kada se uporedi nivo potrošnje tada i sada. Srednja klasa primerena je ekonomiji koju imamo. Ako nemate jaku industriju, što mi evidentno nemamo, nema ni jake srednje klase.
„Srednjoj klasi pripadali su uglavnom obrazovani ljudi i industrijski radnici. Nekada su mogli da letuju, zimuju, školuju decu, da priušte sebi odlazak u bioskop, pozorište, imali su vikendice. Može se postaviti pitanje da li se sadašnji srednji sloj može uporediti sa nekadašnjim. Po standardu, sigurno ne. Ako uzmete čak i da je devedesetih, u vreme Ante Markovića, prosečna plata bila 600 maraka, što je danas nominalno više od 1.000 evra, onda je razlika sasvim jasna“, kaže Kovačević.
