Merkel i Sarkozi hoće zajedničku ekonomsku vladu
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel predlažu stvaranje zajedničke ekonomske vlade svih 17 država koje koriste evro kao valutu.
Oni su pozvali vlade tih zemalja da uvedu ustavnu obavezu balansiranog budžeta, kako bi pomogli u prevazilaženju krize evrozone. Sarkozi je saopštio da on i Merkelova žele „istinsku evropsku ekonomsku vladu„, koju će činiti šefovi država i vlada svih zemalja evrozone.
To telo sastajalo bi se dva puta godišnje, a na njegovom čelu bio bi predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Sarkozi je naveo da bi posle prvog dvoipogodišnjeg perioda na čelu tog tela mogli biti šefovi vlada ili država.
„Mora biti bolje koordinacije finansijskih i ekonomskih mera u zaštiti evra“, rekla je Merkelova, naglasivši da je kriza nastajala nekoliko godina usled postupaka nekolicine članica i da se u roku od nekoliko dana ne može naći rešenje za nastale probleme. „Povratićemo izgubljeno poverenje“, rekla je ona i dodala da je zbog toga potrebno osnovati ekonomsku vladu.
Sarkozi i Merkelova su odbacili predlog za izdavanje zajedničkog državnog duga u obliku evroobaveznica, iako su mnogi investitori tražili takav politički težak potez.
Dvoje lidera je posle sastanka u Parizu naglasilo privrženost zaštiti zajedničke evropske valute. Sarkozi i Merkel su se založili i da njihove dve zemlje harmonizuju poreze za preduzeća kako bi pokazale da su, kao najveće članice evrozone, saglasne u merama zašitite evra. „Mi težimo jačoj ekonomskoj integraciji evrozone“, rekao je Sarkozi, pošto je sa Merkelovom u Parizu razmatrao niz mera koje bi mogle da ublaže krizu i pomognu evrozoni da stane na noge.
Politička poruka nije poduprla evro
Razočaranje izjavama koje su dali predsednik Francuske Nikola Sarkozi i kancelarka Nemačke Angela Merkel, povuklo je evro nadole, kažu analitičari. U kasnim popodnevnim satima na Berzi u Njujorku, evro je skliznuo na 1,4397 dolara, dok mu je u ponedeljak vrednosti bila 1,4451 dolara.
Neki investitori su se nadali da će dvoje vođa predložiti nove evroobveznice da bi time odmah povezali različite privrede EU i smanjili strahovanje od naglo rastućih troškova pozajmljivanja novca nekim zemljama EU.
Sarkozi i Merkel su međutim odmah isključili izdavanje zajedničkih obveznica državnog duga, kao i povećanje evropskog fonda za finansijsku pomoć iznad postojećih 440 milijardi evra, što se očkivalo radi podrške zemljama u teškoćama koz prodaju obveznica.
Investitori mogu biti zabrinuti i time kako će „evro blok“ sprovesti to što su predložili francuski i nemački lider, kao i da li je njihov plan uopšte dobar za rešavanje ekonomskih problema u Evropi, kažu analitičari.
Oni navode da plan izgleda kao „neostvariv san“, jer vlade neće da predaju svoja prava da vode poresku i budžetsku politiku. Zato oni očekuju da francusko-nemački plan naiđe na „veliko odbijanje“ drugih zemalja zone evra.
