Banke izbegavaju plenidbe automobila i stanova
Suočene sa nemogućnošću velikog broja klijenata da otplaćuju rate, koje su za tri godine gotovo duplirane, srpske banke ugledale su se na banke u okruženju, piše današnji Press.
One tako na sve moguće načine pokušavaju da izbegnu plenidbu automobila ili aktiviranje hipoteka za kuće i stanove, svesne da bi, u najvećem broju slučajeva, zbog pada vrednosti nekretnina i poremećenog odnosa švajcarca i evra uspele da naplate tek nešto više od polovine vrednosti kredita.
I zaista, što klijent ima veći dug, to se banka više trudi da iznađe bilo koji način da dužnik nastavi da ga otplaćuje.
„Banci nikako ne ide u prilog da zapleni stan ili kola, jer kome bismo i po kojoj ceni sada uopšte mogli da ih prodamo. Zato je najbitnije da se sa klijentom nađe neko rešenje kako bi nastavio da isplaćuje kredit, pa makar i jedan deo rate ako već ne može da uplati celu,“ kažu za Press u jednoj banci.
Karakterističan je primer Beograđanina Bojana Radenovića, koji se javio Pressu i ispričao da je pre četiri meseca prestao da plaća rate za stambeni kredit u švajcarcima jer je izgubio posao. „Iz banke su me zvali nekoliko puta, a posle dva meseca rekao sam službeniku: „Ja izlazim iz stana, doneću vam ključeve, pa vi vidite šta ćete.“ I zaista, bio sam spreman da se iselim, čak sam počeo da pakujem stvari. Tada su se, međutim, stvari naglo promenile. Zvao me je direktor filijale banke i predložio da dođem do njih,“ priča Bojan.
Sagovornik Pressa kaže da je mislio da banka hoće da im preda ključ i da potpiše dokumenta. „Dočekali su me izuzetno ljubazno. Kafa, sok, tapšanje po ramenu. Onda su rekli da je u zajedničkom interesu da nađemo rešenje, da je šteta da se iseljavam, pitali me kada bih ponovo mogao da nađem posao i slično. Na kraju su ponudili da mi odobre još jedan, gotovinski kredit, kako bih platio zaostale rate i grejs period za stambeni kredit od godinu dana dok se ne snađem, kako su rekli. Naravno, pristao sam.“
Bojan je stambeni kredit od 58.800 švajcarskih franaka (tada 36.000 evra) uzeo u aprilu 2007. Tada je kurs švajcarca bio 50 dinara i mesečna rata je bila 18.500 dinara. Međutim, od novembra 2008. godine kada je švajcarac počeo naglo da jača rate su bile sve veće, da bi na kraju dostigle 34.000 dinara. Uz to, dug u evrima je skočio na 48.000, iako je naš sagovornik otplaćivao rate duže od tri godine.
Telefoni se usijali
Pressov sagovornik iz jedne od poslovnih banaka kaže nam da su se u poslednjih sedam dana telefoni u ekspoziturama usijali:
„Klijenti kojima su krediti indeksirani u švajcarcima vidno su uplašeni i zbunjeni. Imaju mnogo pitanja, ali za sada nažalost ne možemo da im ponudimo ništa osim konverzije duga u evre. Svesni smo da je njihov dug, izraženo u evropskoj valuti, mnogo veći nego kada su uzeli kredit, međutim, to je jednostavno jedini način na koji trenutno mogu da se oslobode balasta podivljalog franka. Neke nove mere nam iz centrale nisu najavili.“
U Srbiji je 40 odsto stambenih kredita vezano za švajcarce. Procenjuje se da je skokom ove valute ugroženo oko 30.000 ljudi.
Fiksiranje kursa – rizik
Hrvatska i Mađarska pribegle su fiksiranju vrednosti švajcarca za dužnike na vrednosti znatno nižoj od trenutne, ali naši ekonomski stručnjaci smatraju da to nije dobro rešenje.
„Mera privremenog fiksiranja kursa za lokalnu valutu u ekonomiji je moguća, ali bi to bila loša politika, jer postoji rizik zbog toga što se ne zna kako će se kretati kurs u narednim godinama,“ smatra član Fiskalnog saveta Nikola Altipamarkov, koji je istakao očekivanja da će mere centralne banke Švajcarske uroditi plodom i oslabiti franak.
