Najveći teret na ariljskim hladnjačarima
Najveći teret aktuelne krize celog malinarskog lanca poneli su ariljski hladnjačari.
Da bi opstali u poslu koji svake godine Srbiji donese oko 100 miliona evra, potrebno je da od države uzmu kredit kako bi isplatili ugovorenu, višu otkupnu cenu maline poljoprivrednicima.
Koliko je srpska „malinarska priča“ kompleksna, najbolje govori podatak da neki od pomenutih hladnjačara, lokalnih privrednika koji uzimanjem kredita ulaze u veliki rizik, pristaju da govore samo ukoliko im se imena ne obelodanjuju.
Mnogo sam uložio u ovaj posao i zato moram da uzmem „državni kredit“, koji, istina, jeste povoljniji od komercijalnog. Verujem da će moj posao preživeti do sljdeće sezone, ali ukoliko ekonomski ambijent ostane nepromenjen, neću dogodine otkupiti ni kilogram maline – kaže jedan od najvećih hladnjačara u Srbiji.
Širom Evrope, uprkos opštoj krizi, cijena maline u maloprodaji – nije drastično pala. Srbija, međutim, beleži drastičan pad otkupne, ali i izvozne cene, pa su stradali srpski seljaci i hladnjačari. Kupci „preko granice“ diktiraju ovdašnje cene: procenili su da srpski seljaci i hladnjačari nemaju gde sa rodom, pa su cene spustili na istorijski minimum. Oni će ove sezone profitirati, a da li su strani kupci zapravo ovdašnji tajkuni, još nije obelodanjeno.
– Kupovna moć u EU jeste opala, Srbija i druge države jesu povećale proizvodnju, ali je činjenica da druge zemlje stimulišu proizvodnju maline, a Srbija je to prestala da čini pre 10 godina. Mi stimulišemo ratarstvo, a voćarstvo kao plodnu, izvoznu granu, prepustili smo stihiji – objašnjava prof. dr Svetislav Petrović, jedan od najvećih stručnjaka u ovoj oblasti.
Prof. dr Petrović kaže i da su malina i tržišna ekonomija antipodi koje treba pomiriti. Malina mora biti prihvaćena kao strateški proizvod, da bi u godinama koje dolaze nadjačala sve žešću konkurenciju.
– U tom slučaju, aktelna kriza malinarstva bi mogla biti završena za godinu ili dve. U drugu grupu problema koji moraju biti rešeni spada nedostatak prerađivačke industrije koja bi stvarala finalni proizvod – dodaje Petrović.
Više svežeg ploda
Vilamet je kvalitetna, dominantna sorta maline u Srbiji, prilagođena podneblju. Dosta je i „mikera“, koji najbolji rod daje u župnijim predelima i ima malo bolju izvoznu cenu.
– Važno je sačuvati „vilamet“, ali moramo uvoditi i druge sorte koje se izvoze u svežem stanju, da smanjimo pritisak smrznutog ploda na tržište – objašnjava Petrović. – Zato sada ispitujemo „polanu“, a opcije su i „tjulamin“ i „heritidž“.
