Slovenci drže pekare u Vojvodini

Kako biznismeni iz „Dežele“ preuzimaju strateške žito-mlinske kapacitete. „Novosti“ saznaju: Posle Subotice i Kikinde, „Don don“ zakupljuje i „Žitoprodukt“


Tri najveće industrijske pekare na severu Vojvodine od ovog leta nalaze se u rukama gazde iz Slovenije.

Slovenci već mese hleb u Subotici i Kikindi, a kako „Novosti“ saznaju, na današnjoj Skupštini akcionara zrenjaninskog žito-mlinskog preduzeća „Žitoprodukt“ treba da se donese odluka o poslovno-tehničkoj saradnji, odnosno izdavanju ovdašnje pekare u zakup slovenačkoj kompaniji „Don don“.

– Dogovori su u završnoj fazi. U interesu obeju pregovaračkih strana ne bi bilo korektno davati informacije. Posle Skupštine biće jasan naš status i odnosi sa „Žitoproduktom“ – izjavio je, za „Novosti“, Aleš Mozetič, prvi čovek slovenačke prehrambene kompanije „Don don“, koja, očigledno, uspešno osvaja srpsko tržište.

Preuzeli brend


Zanimljiv je način na koji slovenački biznismeni preuzimaju strateške prehrambene kapacitete u Vojvodini. Preko svog srpskog preduzeća „M. A. Č. Don don“ u Pudarcima, četrdesetak kilometara jugoistočno od Beograda, gde su suvlasnici i jedne moderne pekare, Slovenci su zakupili kapacitete subotičke „Fidelinke“. Poznati srpski brend u pekarstvu i mlinarstvu prethodno je otišao u stečaj i bankrotirao.

Slično se dogodilo i sa pekarom u Kikindi. „Don don“ takođe je uzeo u zakup propalu pekaru, vratio na posao 30 radnika i sredinom jula obnovio proizvodnju hleba. I zrenjaninski „Žitoprodukt“ Slovenci uzimaju u zakup. Ali, ovde je situacija specifična, jer je ovaj nekadašnji gigant vlasništvo kontroverznog biznismena Đorđa Božića.

Zbog poznate afere sa zemljištem PIK „Zemun“, Božiću je država prošlog leta privremeno oduzela imovinu. Između ostalog, i akcije „Žitoprodukta“, odnosno pravo na upravljanje sa 72,8 odsto kapitala ovog preduzeća. Posle mnogo muka i nesnalaženja, Ministarstvo pravde jedva je pronašlo osobu kojoj je poverilo na upravljanje privremeno oduzetu imovinu. To je Sima Grujesku (61), ekonimista koji je angažovan sa biroa za nezaposlene, a prethodno je bio direktor čarapare „Udarnik“, koja je završila u stečaju.

Pokazalo se (ponovo) da je država loš privrednik, a ni privremeni upravnik nije mnogo pomogao „Žitoproduktu“. Moderna pekara, mlin i silosi, kapaciteta skoro 70.000 tona, pod hipotekom su banaka.

Učili od nas



Gubitak je lane iznosio 345 miliona dinara, račun je mesecima u blokadi, a mada postoje gotovo svi uslovi za stečaj, firma životari od iznajmljivanja silosa. Spas za preostalih 150 radnika pronađen je u Slovencima, koji su se jedini javili na oglas za zakup.

Prema saznanjima „Novosti“, mesečni zakup iznosiće 25.000 evra, a obaveza zakupca je da uloži najmanje 300.000 evra u socijalni program i rešavanje viška zaposlenih. Trebalo bi da bude angažovano 50 radnika, a Slovenci su preuzeli obavezu da domaćinski gazduju imovinom „Žitoprodukta“, da nastave saradnju sa kupcima, tržištu isporučuju najmanje 10.000 vekni svakodnevno…

– Zamislite, mi koji smo prvi u bivšoj Jugoslaviji proizvodili zemičke za „Mekdonalds“, sarađivali sa „Velikim mlinovima Pariza“, pravili baget, kalupirani hleb iz čuvenih „Perkinsonovih“ peći, spali smo na to da sada mesimo za Slovence, koje smo učili pekarstvu i snabdevali ih brašnom – kaže radnik „Žitoprodukta“, gde vlada velika neizvesnost i nervoza uoči dolaska novog gazde.

Nepoznato je i kako će na ovaj aranžman reagovati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, ali i Božić koji je, ipak, većinski vlasnik i kome su samo privremeno oduzete akcije „Žitoprodukta“.


Plata 200.000 dinara
 
Zastupnik kapitala Grujesku ne dobija naknadu za svoj rad u „Žitoproduktu“ u skladu sa pravilnikom za ovaj posao. UO ga je postavio za direktora sa startnom mesečnom platom od 200.000 dinara. Naknadu dobija i za rad u silosu „Jakovo“, gde takođe zastupa privremeno oduzete akcije Božića.


Njihovih pet minuta

 „Don don“ osnovali su u Kranju 1994. brat i sestra Aleš i Alenka Mozetič, koji su za kratko vreme ovladali tržištem Slovenije i susednih zemalja. Zapošljavaju oko 600 radnika, stalno se šire, a brend im je „Tvojih pet minuta“. Hleb i pecivo pod ovim imenom prisutni su, i biće sve prisutniji, u Srbiji. Ne kriju da žele osvajanje našeg tržišta – transferom znanja i razvojem proizvodnje.