Drašković ipak gradi iz Evrope
Prašina oko odlaska Rodoljuba Draškovića iz zemlje se ne sleže, ali se sleže oko gradilišta koje je njegova firma ”Svislajon Takovo” otvorila nedaleko od centra Gornjeg Milanovca. Gradnja stambeno-poslovne zgrade je zaustavljena sve dok koncern ne izmiri dug od tačno 6.671.331 dinar za konverziju zemljišta.
Zgrada je nikla na mestu bivše štamparije ”Budućnost”. Zdanje je već pod krovom, ali bez potrebnih dozvola!
– Obustavljamo tu bespravnu gradnju, dok ”Svislajon” ne izmiri pomenuti dug o konverziji zemljišta. Trojnim ugovorom, koji su prošlog petka potpisali Ministarstvo finansija, ”Svislajon” i opština, kompanija se obavezuje da dug plati do 31. jula – kaže za ”Novosti” Milisav Mirković, predsednik opštine.
U Opštinskom odeljenju za komunalno-stambene poslove i urbanizam, objašnjavaju da nemaju podatke o površini zgrade, jer niko nije podneo ni zahtev za dobijanje građevinske dozvole.
– Problem je bio u zakonskoj regulativi. Sredstva za konverziju tog zemljišta su obezbeđena i biće isplaćena do kraja jula, a radovi će biti nastavljeni. Koncern je imao obavezu prema Agenciji za privatizaciju, da izgradi 78 stanova za naše radnike, kojima će ključevi biti uručeni sledeće godine – izjavio je u sredu novinarima Miroslav Jovičić, direktor Kompanije ”Takovo”.
Demonstrativan odlazak iz zemlje Rodoljuba Draškovića pokrenuo je i lavinu optužbi nezadovoljnih radnika i preispitivanje uspešnosti njegovih firmi. Od četiri preduzeća, koliko je ”Svislajon”, odnosno Rodoljub Drašković, kupio kroz privatizaciju, dva su završila u – stečaju.
Uspešnih dana samo se sećaju u ”Mitrosu” u Sremskoj Mitrovici, kao i vršačkoj pivari, najstarijoj u zemlji. Sve manje zaposlenih, međutim, i u još uspešnom koncernu ”Svislajon Takovo” ukazuje da stvari ni tu ne funkcionišu najbolje.
U septembru prošle godine u vršačkim proizvodnim pogonima, koji su bili polazna tačka za stvaranje Draškovićeve poslovne imperije broj radnika je prepolovljen. Od skoro 400 zaposlenih, otkaz je dobilo skoro 200 i to na svim funkcijama. Od 1. jula ove godine svi zaposleni, koji su na to pristali, potpisali su ugovore da će raditi za minimalac – nešto više od 17.000 dinara.
Drašković je najpre septembra 2003. kupio ”Litnos MBS” za 21 milion dinara. Od objekata, ova firma je imala samo radnju od 315 kvdrata u Šalajki. Dvadesetak dana kasnije, njegova firma ”Svislajon” kupila je PIK ”Takovo” za tri miliona evra i obavezu da će u firmu investirati 13 miliona evra. Preduzeće je, kažu upućeni, procenjeno na više od 65 miliona dolara, a prodato je za znatno manje novca, kako tvrdi Komercijalna banka baš zbog činjenice da je bilo – prezaduženo.
”Svislajon” je ”Mitros” kupio 10. marta 2005. godine za 36,1 milion dinara uz obavezu da će u osnovna sredstva investirati 91 milion dinara.
Pre šest godina, za nekoliko miliona dinara, Drašković je kupio ”Mitros” kao klanicu i fabriku mesnih prerađevina sa nekoliko desetina hektara zemljišta u industrijskoj zoni.
Umesto gromoglasno najavljivljenog proširenja proizvodnje, ona se smanjila, a zatim i potpuno ugasila. Zatvoreni su svi pogoni fabrike. Bez posla je ostalo 800 od 931 radnika koliko je bilo prilikom kupovine fabrike.
Gde se pravi krem?
Adresa proizvodnje najpoznatijeg brenda ove firme ”eurokrema” prošle godine se našla pod znakom pitanja. Drašković je kupio Fabriku alata kraj Trebinja i u njoj pokrenuo proizvodnju konditora. Ubrzo su potrošači na rafovima trgovina u Srbiji kupovali ”eurokrem” koji je stigao iz – Bosne i Hercegovine. U Gornjem Milanovcu su demantovali da gase proizvodnju u Srbiji, ali je činjenica da i dalje pojedina pakovanja stižu iz susedne zemlje.
Propast pivare
Rodoljub Drašković je bio zaslužan i za početak kraja ”Vršačke pivare”, koja je već godinu i po u stečaju. On je u saradnji sa Agencijom za privatizaciju marta 2006. godine preuzeo pivaru od beogradske firme ”Unionmarket”, koja je, inače, vrednu imovinu ove firme godinu dana ranije kupila za nezamislivo malih 5.000 evra. Uvođenjem Draškovićeve poslovne diktature, od 240 radnika koliko je ”nasledio”, zadržao je samo 70. Privatizacija je raskinuta 2009. zbog neispunjavanja socijalnog programa, a pivari su ostali samo dugovi, zbog kojih je otišla u stečaj.
