Šabac: Rodilo i za dogodine
Sa visokim prinosima pšenice, koji se kreću i preko sedam tona po hektaru, agrarna godina trebalo bi da bude povoljna u šabačkom kraju. Područje sa 54.000 hektara plodnih oranica i 12.365 seoskih domaćinstava, na tržište isporučuje 23.000 tona žita, 180.000 tona kukuruza i 30.000 tona mesa godišnje.
Ove podatke, na izmaku žetvenih radova, za „Novosti“ saopštava direktor Direkcije za poljoprivredu Predrag Srdanović. Prema najnovijim podacima, ovde je registrovano 9.975 poljoprivrednih gazdinstava, po čemu Šabac prednjači u Srbiji. Razlog za optimizam je i 795 zahteva za isplatu regresa za repromaterijal u povrtarstvu i ratarstvu, podnetih do sredine jula.
– Obišao sam mlinove i znam da su ratari zadovoljni. Svako ko je primenio minimum agrotehnike, dostigao je četiri tone pšenice po hektaru, a posvećeniji i mnogo više – kaže Srdanović. – Pšenicom je bilo zasejano tek 5.000 hektara, što je najmanje u poslednjoj deceniji. Ali, prinosi su pokrili manjak. Kvalitet zrna je odličan i obećava kvalitetno brašno.
On je pozvao poljoprivrednike da iskoriste Uredbu o skladištenju pšenice kod Robnih rezervi, jer je za Mačvanski okrug predviđena kvota od 4.400 tona. Cena je solidna, a seljani će na ovaj način najbrže doći do „živog novca“, potrebnog za ulaganje u predstojeću berbu kukuruza, jesenju setvu ili stočarku proizvodnju.
– Našim poljoprivrednicima, tradicionalno naklonjenim stočarstvu, neophodna su sredstva za širenje i unapređenje proizvodnje. Imamo 11.761 priplodnih krava i junica, oko 25.000 tovnih junadi, 11.000 krmača. Godišnje isporučimo oko 150.000 tovnih svinja, a postoje kapaciteti za 350.000. Trebalo bi da potencijal koristimo na najbolji način – navodi Srdanović.
Direktor direkcije ne skriva da se sa tovom svinja u Mačvi zastalo zbog destimulativne cene, ali očekuje da će tovljenici već u avgustu, sa 130 „skočiti“ na 160 dinara za kilogram žive vage. Kaže da Mačvani pokazuju veliko interesovanje za kredite, međutim, u Direkciji im preporučuju isključivo namenske sa nižim kamatnim stopama, koji će sigurno biti isplativi.
– Stočarstvo je teška industrija poljoprivrede, a naši ljudi imaju dobro znanje i iskustvo. Mnogi žele da poboljšaju rasni sastav, pa je Direkcija ušla u program genetskog unapređenja, kroz subvencionisanje veštačkog osemenjavanja krava. Za 3-4 godine, proizvodnja mleka biće veća za 25 do 30 odsto, a kvalitet tovnih grla bolji i do 50 odsto – kaže Srdanović.
U Šumadiji prosek 3,8 tona
Žetva u Šumadiji obavljena je na više od 80 odsto površina, a prema informacijama Poljoprivredne stanice Kragujevac, biće okončana u naredna dva tri dana.
Stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredne stanice u Kragujevcu Suzana Nešković, izjavila je FoNetu da je kvalitet roda veoma dobara, a prosečni prinos oko 3,8 tona po hektaru.
Pod pšenicom je 19.930 hektara a prinosi variraju u zavisnosti od atara, sorte i primene agrotehničkih mera. Rekordni prinosi su oko šest tona po hektaru. Ječam je bio zasejan na 3.500 hektara i da je prosečan prinos te žitarice oko 4,2 tone po hektaru.
