Nafta jeftinija zbog sporijeg rasta kineske proizvodnje
Sirova nafta je u elektronskom poslovanju na berzi u Njujorku jutros pojeftinila na ispod 95 dolara za barel, nakon što je Kina saopštila da je u junu njena industrijska proizvodnja porasla najmanje u poslednje dve godine, što ukazuje na moguće usporavanje rasta tražnje energenata.
Cena američke „lake“ nafte za terminsku isporuku u avgustu je na NJujorškoj robnoj berzi pala za 86 centi, na 94,56 dolara za barel, nakon rasta u prethodna dva dana od čak 4,16 dolara, dok je evropska „brent“ nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu takođe pojeftinila za 86 centi na 111,62 dolara za barel, prenela je agencija AP.
Kinesko Udruženje logistike i kupovine je objavilo da je mesečni indeks menadžera nabavke u junu pao na 50,9 poena, što je najniži nivo u poslednjih 28 meseci. U saopštenju Udruženja se navodi i da će se usporavanje rasta proizvodnje verovatno nastaviti, usled ograničenja kreditiranja koje je uvedeno radi kontrole inflacije.
Najvažnija energetska sirovina je juče poskupela nakon što su poslanici u grčkom parlamentu odobrili detalje plana štednje. To je ublažilo zabrinutosti vezane za širenja dužničke krize u Evropi, nakon čega je evro ojačao u odnosu na dolar. Usled toga je poskupela i nafta, čija cena obično raste kad dolar pada i obrnuto.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA), koja broji 28 članova uključujući SAD, odlučila je prošle sedmice zbog zabrinutosti za uticaj cene nafte na globalni oporavak da pusti na tržište 60 miliona barela nafte iz zaliha, kako bi sprečila novo naglo poskupljenje tog energenta.
Nakon tog saopštenja je nafta pojeftinila, a IEA je dodala da bi pomenuta količina trebala više nego da nadoknadi obustavu proizvodnje u Libiji od 1,5 miliona barela na dan. Ipak, rezultati te mere će biti tek privremeni, a analitičari navode da će snabdevanje naftom nastaviti da se smanjuje, a „tečno zlato“ da poskupljuje, ukoliko članice IEA ne povećaju proizvodnju.
