Trešnja – najzdravija sveža
Svojom jedrinom, purpurno crvenom ili žutom bojom, trešnja malo koga ostavlja ravnodušnim. Iako zvuči neverovatno, njihovim ukusom ljudi su se sladili još u bronzanom dobu. A u osmom veku pre nove ere, ova neverovatna voćka kultivisana je u Turskoj i Grčkoj. Ipak, za dolazak trešanja na Stari kontinent najzaslužniji je rimski vojskovođa Lukul, koji je posle pobede u srednjoj Aziji, kući poneo hiljadu sadnica.
Trešnje se jedu sveže, koriste se za pravljenje džema, kompota, kolača, a od njih se pravi i rakija trešnjevača. Kada se termički obrađuje, trešnja gubi veliki deo arome, boje i slatkoće, zbog čega postaje manje intenzivan doživljaj za čula.
Prilikom kupovine treba voditi računa da je plod čvrst, neoštećen i što više crven, jer je to garancija da je i sladak. Na svežinu ploda ukazuju i peteljke koje bi trebalo da budu zelene, a ne tamne ili smeđe. Ukoliko želite da traju duže, treba ih neoprane spakovati u plastične kese i u frižideru čuvati najduže dva-tri dana.
Lekovita svojstva trešnje poznata su od davnina, s tim što danas dobija potvrdu i zvanične medicine. Trešnje sadrže vrlo malo masti, pa jedna šoljica trešanja sadrži zanemarljivih 85 kalorija. Ali su zato vrlo bogate belančevinama, ugljenim hidratima, vitaminima A i C, a u nešto manjim količinama i vitaminima B 1, B 2, B 3 i B 6. U trešnjama ima dosta folne kiseline, kao i minerala kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka.
Narodna medicina je veliča kao lek za giht i artritis, tvrdeći da je 20 trešanja deset puta delotvornije od “aspirina”. Naučnici iz Mičigena tvrde da trešnje olakšavaju bolove od artritisa, imaju izuzetno antiinfektivno delovanje, kao i da usporavaju proces starenja jer su bogata riznica antioksidanasa. Takođe, ukazuju i na korisna svojstva trešnje u borbi protiv bolesti srca i karcinoma.
Antikancerogena svojstva potiču od flavonoida izokvercina i kvercina, koji predstavljaju najjače antikancerogene materije. Osim toga, elagična kiselina koja se u većim količinama nalazi ne samo u trešnji, nego i u višnji, jagodi i malini, takođe predstavlja snažan antioksidans koji sprečava oštećenje DNK ćelije, a samim tim smanjuje mogućnost obolevanja od raka.
Zanimljivo je da trešnje mogu da se jedu u neograničenim količinama jer ne iritiraju želudac. Obilje bora, koji se nalazi u trešnjama, u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom, izvrsno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu. Svoju delotvornost pokazale su i kao hrana za dobar san.
Međutim, trešnje nikako ne treba jesti pre ručka jer mogu da uspore izlučivanje želudačnih sokova za varenje, što posebno može da oteža varenje mesa. I nikako posle konzumiranja trešanja ne treba piti vodu, a pogotovo ne pivo ili druga alkoholna pića.
Čaj, sok i tinktura
Protiv bolesti bubrega i mokraćnih kanala –šaku peteljki trešanja skuvati u jednoj litri vode. Peteljke se kuvaju dva minuta od trenutka kada voda provri. Čaj ostaviti da malo odstoji, zatim ga procediti i piti nezaslađen u gutljajima tokom celog dana.
Za čišćenje bubrega – Od peteljki trešanja može da se napravi čaj za poboljšano izlučivanje mokraće, pri pojavi kamena u bubregu. Čaj se priprema tako što se kašičica peteljki prelije sa 200 grama vode ili mleka i kuva minut-dva. Zatim se čaj ostavi da odstoji poklopljen pet minuta, a onda procedi i pije tri puta na dan.
Protiv srčanih tegoba – Za ovaj čaj potrebno je usitniti 25 grama koštica trešnje, a zatim ih staviti u 80 mililitara jake rakije. Ovako dobijen sadržaj treba ostaviti da odstoji deset dana na umerenoj temperaturi. Tinkturu treba piti dva puta na dan po pet kapi.
Protiv reume– treba osam dana uzastopno piti sok od svežih trešanja. Sok se pije tri puta na dan po jedna čaša.
Za uklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti- tri puta na dan treba pojesti po 250 grama ovog voća
