Postrnom setvom do jeftinije stočarske proizvodnje

U Podrinju se sve veći broj poljoprivrednika opredeljuje za uzgajanje useva u postrnoj setvi kako bi na taj način došli do većih količina, posebno kabaste, hrane za domaće životinje čime smanjuju izdatke za stočarsku proizvodnju.

Rukovodilac sektora za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Milenko Djurić rekao je danas za Tanjug da su sa prvim otkosima ječma, čija je žetva sada u punom zamahu, a uskoro predstoji i ubiranje drugih žitarica, stvoreni uslovi za postrnu setvu.

On je primetio da poljoprivrednici u delu Podrinja koji svojim delovanjem obuhvata Zavod, a to su Loznica, Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik, u postrnoj setvi najčešće uzgajaju kukuruz, soju i kupus i da za proizvodnju tih kultura za ishranu stoke, izdvajaju sve više površina.

Najbolji rezultati u takvoj proizvodnji kupusa se ostvaruju na parcelama koje mogu da se navodnjavaju, a mnogo ređe ostale kulture namenjene za ishranu domaćih životinja iako bi to bilo korisno, a koriste se njive koje nisu podložne suši ili imaju povoljan vodno-vazdušni režim rekao je Djurić.

Prema njegovim rečima, postrna soja se najčešće koristi kao kabasta stočna hrana, a ne ovršeno zrno jer je teško nabaviti seme te uljarice sa kraćim periodom vegetacije dok se od hibrida kukuruza najčešće koristi seme iz FAO grupe zrenja 200, 300 i 400 koga ima na tržištu.

Zavisno od roka setve i izabrane FAO grupe, namena kukuruza je za siliranje cele stabljike, siliranje klipa i berba u klipu podsetio je Djurić koji je naglasio da je za postrnu proizvodnju veoma važno u što kraćem roku, posle skidanju useva, obaviti osnovnu obradu, predsetvenu pripremu i setvu.

On je objasnio da se na taj način uspešno koristi postojeća vlaga u zemljištu za brzo klijanje i nicanje useva.

Na prostoru delovanja Zavoda, prošle jeseni je proizvodnja pšenice zasnovana na 2500 hektara, za ozimi ječam je izdvojeno 590, raž 40 i za tritikale 340 hektara podsetio je Djurić.