Terzić: Različite ekonomske posledice rasta cena energenata
Evropa i Sjedinjene Američke Države mogu lakše da tolerišu poskupljenje energenata nego zemlje u razvoju, izjavio je stručnjak za energetiku Branko Terzić.
Terzić koji je stručnjak u firmi „Diloit i Tuš“, istakao je za vašingtonsku radio stanicu „Glas Amerike“ da će rast cena energenata, posebno nafte i benzina, imati ekonomske posledice, koje će se razlikovati od zemlje do zemlje.
„Veće cene energenata, posebno nafte, odražavaju se na različite načine u zavisnosti od nivoa ekonomskog razvoja zemlje i procenta nacionalnog bruto proizvoda koji se izdvaja za energetske potrebe,“ rekao je Terzić.
Po Terziću, u veoma razvijenim zemljama iznos koji se izdvaja za energente je samo tri do četiri odsto celokupnog nacionalnog bruto proizvoda (BDP) dok se u zemljama u razvoju, kao što su Egipat ili Malezija, za tu svrhu izdvaja oko devet odsto BDP.
Međutim, procenjuje se da u SAD svaki rast cene nafte za 10 dolara po barelu, nekoliko godina kasnije dovodi do pada stope ekonomskog rasta za dve desetine procenta, naveo je Terzić.
Terzić je takođe ukazao da je posle problema sa nuklearknim elektranama u Japanu usled razornih martovskog zemljotresa i cinamija, Nemačka odlučila da više ne gadi nove nuklearke i da vremenom ugasi preostalih 17 elektrana na atomski pogon.
Italija ponovo razmatra planove o izgradnji nuklearki, održaće referendum o tom pitanju i možda će odlučiti da odbaci nuklearnu opciju, podsetio je Terzić koji je dodao da je Parlament Švajcarske prošle nedelje odlučio da ugasi svih pet nuklearnih elektrana u toj zemlji.
S druge strane, Indija, Narodna Republika Kina i Južna Koreja su odlučile da nastave agresivnu izgradnju novih nuklernih elektrana, jer to vide kao jedini način da obezbede električnu energiju bez zagađivanja prirodne sredine, dok je u SAD, skroman program za dalju izgradnju nuklearki, izneo je Terzić.
Terzić je dalje istakao da su nove zalihe prirodnog gasa iz škriljaca imale veliki uticaj na zadržavanje cena prirodnog gasa na relativno niskom nivou, u poređenju sa cenom nafte.
To je podstaklo veću upotrebu gasa, posebno u proizvodnji električne energije, objasnio je Terzić.
Terzić je napomenuo da su pre otkrića mogućnosti korišćenja prirodnog gasa iz škriljaca, što se dogodilo tek pre dve-tri godine, neke bliskoistočne zemlje i proizvođači prirodnog gasa izgradili postrojenja za pretvaranje prirodnog gasa u tečno stanje, sa ciljem pomorskog transprota u SAD.
Međutim, takav prirodni gas više nije potreban u SAD, tako da je sada Evropa korisnik niskih cena bliskoistočnog prirodnog gasa, pojasnio je Terzić
Po Terziću, cene prirodnog gasa sa Bliskog istoka sada su konkurentnije, odnosno niže, od onih koje nudi Rusija.
Zbog toga je otkriće novih izvora prirodnog gasa iz škriljaca u SAD bilo indirektno od koristi ne samo za vodeću ekonomsku silu sveta, već i za evropsko tržište, zaključio je Terzić.
