Umesto da plate kaznu, biraju zatvor
Umesto da plate novčanu kaznu, ljudi sve češće biraju – odlazak u zatvor. Ovaj trend počeo je prošle godine, zbog ekonomske krize i besparice, ali ni ove ”ne posustaje”, pišu današnje Večernje novosti.
Tako je, prema podacima Prekršajnog suda u Beogradu, od početka 2010. neverovatnih 8.511 ljudi s teritorije glavnog grada odlučilo da zameni novčane kazne zatvorskim! Većina je pre birala da ”odleži” tri dana nego da plati 3.000 dinara za nepaljenje svetla u toku dnevne vožnje, ili pet dana umesto 5.000 za pogrešno parkiranje ili razgovor mobilnim telefonom u kolima.
Situacija nije ništa bolja ni u Nišu. Prema rečima Tanje Bejatović-Savić, portparola Prekršajnog suda, od početka 2010. čak 5.000 Nišlija nije u roku platilo kazne, pa se našlo s druge strane zatvorske kapije. Među njima je najviše onih koji su remetili javni red i mir, ili nisu plaćali kazne za pogrešno parkiranje ili saobraćajne prekršaje.
Na odluku da robijaju umesto da plate, kako se pokazalo, nikakav uticaj nema visina kazne. Tako je jedan Nišlija odbio da izvadi iz novčanika 2.000 dinara zbog psovanja i tražio da kaznu ”odradi” dva dana u ćeliji. Situacija je tek nešto bolja u manjim mestima.
– Imali smo od lane dvadesetak slučajeva onih koji su zaključili da im se više isplati da provedu nekoliko dana u zatvoru nego da se liše 5.000 dinara zato što nisu vezali pojas ili su prošli na crveno svetlo – kaže v.d. predsednika Prekršajnog suda u Vranju Dragan Stanković.
On otkriva da ima dosta i onih koji su već nekoliko puta bili iza rešetaka po pet ili 10 dana. Ubeđen je, međutim, da to niko ne radi iz hira, već zato što nema para.
– Ima i takvih koji na suđenju kažu odmah: ”Sudija, ja ću radije u zatvor.” Većina njih, ipak, obeća da će da plati kaznu, i za to ima rok – osam dana od pravosnažnosti presude. Ako ni to ne ispoštuje, posle nekoliko upozorenja stvar preuzima policija – kaže Stanković.
Slika je drugačija jedino u Novom Sadu, gde, kako tvrde u Prekršajnom sudu, ljudi pre pozajme novac nego što idu u zatvor. Čak i kad se tamo nađu, familija gleda da što pre sakupi pare i ”iščupa” ih. Ipak, kako kažu u ovom sudu, od 10.000 prekršajnih predmeta, i ovde se oko 10 odsto ljudi opredeli za ”rešetke”.
Jedan zatvorski dan vredi 1.000 dinara, pa onaj ko je osuđen na 5.000 dinara može da izabere pet dana robije. U zatvoru se može boraviti najduže 60 dana, bez obzira na visinu kazne, a ostatak, ipak, mora da se plati. Obično se naplaćuje ili preko Poreske uprave, gde se osobi odbija novac od plate, ili joj se, ako nije zaposlena, pleni imovina.
