Pšenica obećava dobre prinose od 3,5 do 4 tone po hektaru

Usevi na žitnim poljima u Srbiji za sada su u dobrom stanju i, ako vremenski uslovi budu stabilni, očekuje se natprosečni prinos u rasponu od 3,5 do četiri tone hlebnog žita po hektaru.

Ukoliko vremenski uslovi budu optimalni, sa oko 480.000 hektara zasejanih polja u Srbiji moguće je ostvariti ukupan rod od 1,8 do 1,9 miliona tona pšenice, rekao je upravnik Odeljenja za strna žita pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo akademik Srbislav Denčić.

Stručnjaci novosadskog Instituta pregledali su žitna polja „od Pirota do Subotice“ i konstatovali da pšenica i druga strna žita dobro napreduju i obećavaju natprosečan rod, preneo je Denčić.

Preduslovi


Napominjući da su preduslovi za uspešnu predstojeću žetvu dosta dobri, Denčić je istakao da u narednim danima biljkama nikako ne bi odgovarale temperature vazduha više od 35 stepeni, kao ni dugotrajne obilne padavine, kako je to bilo lane na samom početku žetve.

„Da li ćemo u Srbiji ovog leta imati 3,9 tona ili četiri tone pšenice po hektaru zavisiće pre svega od vremenskih uslova u predstojećoj fazi nalivanja zrna“, rekao je Denčić i objasnio da biljke sad „prelaze iz mlečne u voštanu zrelost“, pa bi ekstremne vrućine mogle da ih znatno ugroze.

S druge strane, dugotrajne jake kiše mogle bi da aktiviraju enzime koji prouzrokuju razgradnju skroba u pšenici, što bi takođe umanjilo i rod i kvalitet zrna.

Do žetve i u toku tog velikog posla idealno bi bilo toplo i sunčano vreme preko dana, a da noći budu prohladne s povremenom kišom, bez oluja što bi, napominje Denčić, omogućilo da na ukupnim površinama od 480.000 hektara ove godine u Srbiji ostvarimo ukupan rod od 1,8 do 1,9 miliona tona pšenice.

Talog pogoduje usevima


Rukovodilac sektora za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Milenko Đurić rekao je danas za Tanjug da su na području Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika u proteklih nedelju dana pale velike količine vodenog taloga, koji pogoduju usevima.

Ta količina vodenog taloga, kako je ocenio Đurić, doprineće daljem razvoju svih poljoprivrednih kultura, s obzirom na prethodnu vlažnost zemljišta, uključujući i strna žita koja su u relativnom dobrom stanju i, sada su u fazi nalivanja zrna, odnosno, mlečne ili na početku vostane zrelosti.

Na usevima kukuruza i soje, u toku je kultiviranje, prihranjivanje i zaštita od korova, a na njivama ranije zasejanim tom uljaricom biljke su u fazi pet trolista, objasnio je Đurić.

Na prostoru delovanja Zavoda, prošle jeseni je proizvodnja pšenice zasnovana na 2.500 hektara, za ozimi ječam je izdvojeno 590, raž 40 i za žitaricu „tritikale“, koja se uzgaja za ishranu stoke – oko 340 hektara.

U Braničevskom i Podunavskom okrugu ovog proleća je zasejano 172.800 hektara oraničnih površina, a tradicionalno najveće oranične površine su zasejane kukuruzom – 132.000 hektara, povrćem oko 19.500 hektara, suncokretom oko 8.500 hektara, krmnim biljem oko 7.250 hektara i sojom 3.900 hektara.

Cena pšenice


Pšenicom je prošle jeseni zasejano oko 40.000 hektara, što je za 30 odsto više nego 2009. godine.

Osnovni razlog za povećanje setvenih površina je zadovoljavajuća cena pšenice u vreme setve i očekivana cena u vreme sledeće žetve, kao i površine koje su bile pod kukuruzom.

Ječam je zasejan na 8.420 hektara, što je za 21 procenat više, ostala strna žita na 3.050 hektara ili za 41, 8 odsto više nego lane, dok je uljana repica bila na 960 hektara ili 13 procenata više.

Krmno bilje zauzelo je površinu od 1.325 hektara, što je za 53 odsto više nego prošle godine.

U ova dva okruga, usevi izgledaju potpuno u skladu sa nivoom primenjene tehnologije gajenja i kvaliteta obavljenih radova do sada, a ukoliko ne bude ekstremnih vremenskih nepogoda, 2011. će biti godina sa veoma širokim rasponom prinosa, od rekordnih do niskih.

Oko 30 odsto površina pod strnim žitima je u vrlo solidnom stanju, bez obzira na vremenske uslove, i to su uglavnom njive zasejane tokom oktobra 2010.
Pšenica sa nekim nedostatkom zauzima oko 40 odsto površina, a, najčešće se radi o kasnijoj setvi, zakasneloj ili nedovoljnoj prihrani ili izostanku zaštita.
Na oko 30 odsto površina pšenica je znatno slabijeg kvaliteta, a stručnjaci za agrotehniku u Požarevcu to objašnjavaju kao posledicu kombinacije više nepovoljnih faktora, pre svega kasnijih rokova setve.

Oni ocenjuju da bi se, ukoliko vremenski uslovi posluže, mogao očekivati rod kao i prethodne godine, dakle oko 3,5 tone hlebnog žita po hektaru.