FAO: Rod žitarica u 2011. rekordan
Svetski rod žitarica bi u 2011. trebalo da dostigne rekord, zahvaljujući većoj setvi, ali će zabrinutost oko neodgovarajućeg nivoa zaliha održavati nestabilnost i visok nivo cena i tokom 2012, prognozirala je Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
U najnovijem izvestaju o perspektivama tržišta hrane, FAO predviđa se da će globalni rod žitarica u ovoj godini da se poveća za 3,5 odsto – na 2,315 milijardi tona, posle pada za jedan odsto u prošloj godini, prenosi Rojters.
Mada su izgledi ohrabrujući u Rusiji, Ukrajini i još nekim zemljama koje su značajni proizvođači, suviše malo ili premnogo padavina bi moglo da umanji prinose kukuruza i pšenice u EU i severnoameričkim zemljama.
FAO očekuje globalni rod pšenice od 674 miliona tona, što je porast od 3,2 odsto, ali predviđa opadanje svetskih zaliha hlebnog žita za 2,6 odsto na kraju predstojeće sezone (jul 2011. – jun 2012.) – na 183 miliona tona.
Ukupne svetske zalihe žitarica na kraju naredne sezone bi, prema najnovijoj prognozi, trebalo da beleže minimalan rast od 0,8 odsto – na 494 miliona tona, ali bi to još bilo znatno ispod zaključnih zaliha od 534 miliona tona, registrovanih na kraju sezone 2009/10.
Ruska odluka da ukine zabranu izvoza žitarica od jula bi mogla da doprinese izvesnom opadanju tih cena u svetu, ali one će svakako ostati hirovite zbog neizvesnosti oko žetve u SAD i vodećim zemljama proizvođačima u EU, previđa FAO.
Procenjuje se da bi ruski izvoz pšenice iz ovogodišnjeg roda mogao da dostigne 13 miliona tona. Očekuje se i ubrzavanje izvoza hlebnog žita i iz Ukrajine, ali to neće rešiti sve probleme svetskog tržišta žitarica, upozorio je analitičar FAO za sektor žitarica Abdolreza Abasijan.
Početkom maja na svetskom tržištu je zabežena najveća rasprodaja žitarica još od 2008, ali čak i u tim uslovima su brige oko nepovoljnih vremenskih prilika u nekim zemljama značajnim proizvođčima pružile izvesnu podršku cenama žita.
FAO predviđa da će globalna cena uvoza hrane u ovoj godini da se poveća za 21 odsto – na rekordnih 1,29 biliona dolara, čime bi najteže bile pogođene najsiromasnije zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike.
