U RS obeležen Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu
Inspektorat Republike Srpske (RS) apeluje da poslodavci i radnici zajedničkim angažovanjem doprinesu razvijanju svesti građana o značaju bezbednosti i zdravlja na radu, kao jednog od osnovnih prava svakog čoveka.
Povodom obeležavanja 28. aprila – Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu, kao i predstojećeg Praznika rada, 1. maja, iz Inspektorata ističu da se poštivanjem zakona i propisa, kojima je uređena oblast zaštite na radu, omogućava socijalno i ekonomski produktivan život i u tom smislu legalan rad i bezbedna radna mesta, što se smatra temeljem razvoja svakog društva.
„U primjeni mera bezbednosti i zdravlja na radu odgovornost imaju i poslodavci i radnici. Poslodavci su obavezni da organizacijom i sprovođenjem mera zaštite na radu osiguraju uslove za bezbedan rad, a radnici svoj doprinos unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu daju postupajući u skladu s propisanim pravilima zaštite na radu, izvodeći radne zadatke na pravilan način i koristeći odgovarajuću zaštitnu opremu“, naveo je u pisanoj izjavi vršilac dužnosti glavnog republičkog inspektora rada i zaštite na radu RS Goran Grgić.
Grgić navodi da je Inspekcija rada i zaštite na radu RS u prošloj godini iz oblasti zaštite na radu izvršila ukupno 1 673 kontrole i da su inspektori u 746 kontrola konstatovali razne nepravilnosti, pa su poslodavcima izdali 667 rešenja za otklanjanje nedostataka, 159 prekršajnih naloga u vrednosti od 162.825 KM, a podneli su i 42 prijave za pokretanje prekršajnog postupka, kao i jednu krivičnu prijavu.
Prema njegovim rečima, u 2010. godini dogodilo se 15 povreda na radu sa smrtnim ishodom i 65 težih povreda, dok su se u prvom kvartalu ove godine dogodile dve povrede na radu sa smrtnim ishodom i 11 težih povreda.
Najveći broj povreda dogodio se u šumarstvu i drvnoj industriji, građevinarstvu i elektroprivredi, a najčešći razlozi zbog kojih dolazi do povreda na radu odnose se na propuste u pogledu organizacije i sprovođenja mera zaštite na radu, osposobljenosti radnika i izvođenja operacija suprotno tehničkim propisima i normama za njihovo izvođenje.
„Cilj politike nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je pre svega sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, a zasniva se na pokretanju niza aktivnosti u više oblasti delovanja, kao što su primena preventivnih mera u svim oblicima rada, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih i praćenje uslova radne sredine“, naveo je Grgić.
On je apelovao na poslodavce da uprkos ekonomskoj krizi ne štede na merama bezbednosti radnika, jer se borba za bezbedna i zdrava radna mesta ne zasniva samo na zabranama i inspekcijskim merama već podrazumeva i različite aktivnosti u smislu edukacije poslodavaca i zaposlenih.
Grgić je naglasio da zajednički cilj cele društvene zajednice treba da bude podizanje nivo svesti o kulturi prevencije, kao i stvaranje bezbedne i zdrave radne sredine u kojoj će opasnosti i rizici za radnike biti svedeni na minimum.
