Prolećna setva skuplja 30 odsto nego lane
Cena prolećne setve, koja u Srbiji treba da se završi na oko dva miliona hektara, veća je za 30 odsto nego prošle godine, izjavio je saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
„Troškovi su najveći prilikom nabavke mineralnog đubriva“, rekao je Stanković, dodavši da država mora da prestane sa praksom da poljoprivredne proizvođače snabdeva đubrivom isključivo iz uvoza.
On smatra da Srbija ima kapacitete za proizvodnju mineralnog đubriva, podsetivši na pogone u Pančevu, Prahovu, Subotici i Šapcu, u čiju obnovu, međutim, treba uložiti sredstva, kako bi se smanjio uvoz.
Stanković se zalaže i da naturalna razmena bude povoljnija za poljoprivrednike, odnosno da paritet bude 1,5 kilograma merkantilne pšenice za kilogram mineralnog đubriva, a ne kao prošle godine da se za kilogram đubriva daje 2,2 kilograma pšenice.
Saradnik PKS-a očekuje da će kukuruzom, kao najznačajnijom prolećnom kulturom, biti zasejano oko 1,2 miliona hektara, što bi uz prosečan rod značilo proizvodnju veću od osam miliona tona.
„To prevazilazi sve potrebe domaćeg tržišta zbog devastirane stočarske proizvodnje, što znači da će potrošnja kukuruza iznositi oko tri miliona tona“, kazao je Stanković.
Prema njegovim rečima, u komercijalnoj sezoni Srbija ne može da izveze više od dva miliona tona, pa već nekoliko godina ostaje dva do 2,5 miliona tona kukuruza na zalihama, a kako nema uslova za skladištenje, dobar deo viška kukuruza završi kao energent.
Zbog toga, kako smatra Stanković, treba menjati setvenu strukturu, odnosno smanjiti površine pod kukuruzom, a povećati ih zasadima nekih drugih kultura, poput šećerne repe.
Direktor „Žita Srbije“ Vukosav Saković, međutim, misli da površine pod kukuruzom ne treba smanjivati, jer je proizvodnja te biljke za farmere isplativa, prinosi su iznad evropskog proseka, lako se nalazi kupac, a cena je visoka.
„Prema utrošku semena, ovog proleća biće pod kukuruzom zasejan 1,1 milion hektara, što je 50.000 hektara više nego lane“, kazao je Saković.
On je dodao da je tražnja velika i da kukuruza nema dovoljno, podsećajući da je Srbija u prošlu ekonomsku godinu ušla bez prelaznih zaliha, što će se, kako je istakao, dogoditi i ove godine.
